Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 799

Но, покушај је врло слаб, да се њиме озбиљно не можемо ни бавити. Да су ови чланци, који су отштампани у овој књижици, изашли у коме листу, имали би толико. заслуге, што би на ову ствар скренули пажњу вештијег пера, да, с већом аргументацијом и разрађеношћу, обухвати историју наше основне наставе, њезин развитак, утицај на масу народа, успехе њезине, кочње и пометње које јој стају на пут јачем полету и т. д.

Књижица сама по себи, поред теретног стила, слабог језика и погрешне пунктоације, не износи ништа ново, већ само. оно шлио је већ толико пута па много ширим основима, с критичнијим подлебдима и већим успетом изношено у Школи“, „Учитељу“ и многим другим нашим листовима и часописима.

Колико је овлашно и неозбиљно узет овај предмет у расправу,који по важности и замашности својој озбиљно импонује нашим најбољим стручњацима, најбоље се огледа у томе, што је писац о историји. основне наставе пре 25 година проговорио само на шест страница, у којима већи део заузима наслов, мото и ђачке успомене пишчеве.

Нико се до данас није усудио да пише о историји наше основне наставе, већ и најбољи стручњаци задржавали су се на рефератима и полемичним чланцима, у којима су само грађу износили. Писац ове књижице није писао историју основне наставе, а није ни реферат о њезином стању пре 25 година. Ово, што је збио на шест страница, ни приближно не преставља слику основне наставе пре 25 година Они, који из живота или из читања, немају појма о настави тога времена, ништа се неће помоћи овом књижицом.

Да се престави стање основне наставе пре 25 година, треба бар овлашно изнети не само разнолике методе, који су онда владали, него и њихов успех и утицај на масу народа. Градива о томе има, и ако не у довољној мери, и оно је се могло корисно овде употребити.

Кад би стављали своје примедбе на ове потезе пера г. пишчева, задржали би се веома дуго, али, да би потврдили факт, да је ову књижицу, а нарочито историски део, неозбиљно радио, _ па негде и грешио, да наведемо само један пример.

Говорећи о наставницима оног времена, писац вели: „да су тада због рђавог и неуређеног учитељског стања ишли у учитеље сви, само најмање они, који су потпуно дорасли за тај узвишени позив. У учитеље су ишли у оно доба и банкротирани трговци и дућанџије и т д. људи, који су у ту службу долазили