Učitelj

'800 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

да се захране лебом, _људи, који нису имали појма о својим огромним дужностима...“ Да је г. писац боље пропратио општи ход цивилизације

'

код нас, да је при писању код себе на столу имао М. Ђ. Ми-

лићевића дела и В. Карића „Србију“, запазио би: да пре 25 година у учитеље нису ишли они, који за тај позив нису дорасли, због тога, да се тамо захране, него су они оберучке примани, јер, учитеља, дораслих за свој позив, нисмо имали, онако исто, као што смо трпели оскудицу и по свима другим струкама. Онда, кад су у учитеље регрутовани и банкротирани трговци и дућанџије, узимати су за среске и окружне старешине, 'за су-

дије, царинике, поштаре и т. д. људи, који су једва могли пот-

писати своје име

Нису, дакле, ни у учитеље узимати несретни људи због тога, што је било, тада „рђаво и неуређено 'учитељско стање“, већ због тога, што нисмо имали довољно спремних људи. А да

_ је се и онда тежило, да у основној школи послују људи са већом

спремом, г. писац је могао знати по самом месту свога рођења — Ужицу, где и он учитељује, а где је био учитељ познати песник Златојевић — Димитрије Петровић, који је за учитеља с универзитетском "спремом постављен !...

Тада, кад није било довољно спремних људи за учитељски позив, није имало смисла радити о уређењу учитељског стања. А онда, кад је држава већ спремила већи део учитеља, отпочиње се и сама, и ако веома споро, старати о уређењу њиховог стања. У осталом, стање учитеља пре 20 година, није ни било тако рђаво већ је још и превазилазило њихову спрему и подобност. Они су поред плате, од народа богато награђивати да се и сам Златојевић у своме дневнику хвали добротом народном.

Ово ће, мислимо, бити довољно да се упозна вредност ове књижице. Кад би и о историји саме наставе говорили, морали би читаве реферате писати, јер писац о њојзи само 25 реди износи ! Е -

Други чланак обухвата „Напретке у настави, закон о основ.

ставе до најновијег доба“. О свему томе говорено је од 12—17 стране. Шта се на тих 56 страна може рећи, п вреди ли о томе одељку писати у овом реферату, нека сами читаоци процене!... За овим долази чланак: „Настава, наставници, школска учила и књижнице, школ. зграде, школ. одбори и надзор у најновије доба“. Овај чланак простире се: од 17 до 38 стране. Он је

"школама од 1882 год., правила о грађењу школа, статистика на-.