Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 801“

донекле, бољи од она прва два, јер је узео у помоћ и статистичке податке, али, као што се види, ни с њима није вешто руковато у погледу упоредног излагања. Бројеви су најтачнија философија, али њих треба разумети, узевши у вид цекокупно стање друштвено у временима, када ти бројеви означавају кре тање само једног дела друштвеног живота. Друштвени је живот нераздвојан, и ко га само са једне стране, ма се служио и бројевима, посматра и проучава, доћи ће до лажних и обманљивих закључака. Писцу се може с основом замерити, да је, у погледу упоредног излагања, био једностран.

У осталом, ни у овом одељку, није изнео ништа, што не би раније на много вештији начин, с јачом аргуменсацијом и разумљивијим доказима, изнето било. | Последњи чланак обухвата простор од 38—49 стране, и у њему се износи: „Шта треба што пре да урадимо за нашу о сновну наставу.“ ;

Ми смо се надали, да бар ту наиђемо на излагања какве педагошке школе, али смо се преварили. Писац, истина, вели: да се држи реалистичког правца у настави, али, кад је покушао већ“ да и у засебној књизи третира питања о основној настави, требао је у пуној слици изнети основну наставу, каква се данас тражи, и каква налази примене код других народа. Онај, који пише књигу о основној настави, на сваки начин мора знати главна обележја основне наставе код других народа, који нам служе за углед, па је требао та обележја јаче истакнути. изнети добре стране и показати успехе такве наставе и т. д. Ако је писац противник простог копирања, (а таквих има просто из ината), онда је могао нешто дотерати и „према нашим приликама“; јер, нема спора, ми смо принуђени примати туђу културу, кад своју нисмо толико уздигли да је и другима можемо принудити, као год што је неоспориа истина: да и примљену културу морамо саобразити нашим приликама и потребама, како нам она не би, у место, да користи, штетила.

Штета је, што је г. писац ставио својој књизи велики наслов, а у садржини био циција. |

Желети је, да се о овим стварима више пише, али с више пажње, воље, приљежности и — разумевања.

АД.

и нининнај——фви_—_–_