Učitelj

РАЗВИЋЕ ВОЉЕ 857

се изречно она спонтаност сматрала као делатност сасвим различна од воље. Једино се код пажње није могао. сасвим порицати утицај воље. И од нехотичне пажње као обичног облика, разликовала се хотимична пажња. Али како се оба ова облика односе један према другом, или како се замишљала пажљивост без истовремено присутног хотења, то је остављано сасвим на страну.

Схватање је психологијско о вољи према томе изузимајући примање хотимичне пажње — једва различито било од схватања у обичном животу, које под вољом разуме просто узрок хотимичних покрета. При таком схватању принуђени смо претпоставити, као да нехотични покрети увек претходе хотимичнима и да ови од оних потичу на тај начин, што се уједанпут. воља јавља у свести као дотле неприсутна снага, која према своји смеровима управља нехотичним Функцијама на које налази. И слика развића воље чинила би се према томе овака: ј

Животињама и људима су урођени чисто механични покрети телесних делова, који првобитно не само да су нехотични но и несвесни. Ови покрети постају које као рефлекси, случајним лражењем коже и осталих чулних области с помоћу спајања сензиблих и моторних нервних жилица у централним органима, које непосредним Физиологијским дражењем, као тако звани аутоматски покрети, Узима се, да је час повећани или смањени прилив крви, час квалитативна промена крви главни узрок ових аутоматских дражења. Рефлекторни и аутоматски покрети се прво, тако се узима даље, претварају из несвесних у свесне: оком и осећајима такнућа и мишићним постају опажаји и представе покрета. Изврши-ли се то, то се у погодном тренутку појављује воља. Она сама себи вели, да би она те невољне покрете могла употребити за своје смерове. И