Učitelj

858 Развиће ВОЉЕ

тако постају оне испрва чисто механичне радње сада и хотимичне. Воља облада њима, она не чека више да рефлекне или крвне дражи изводе извесне покрете, но их она сама ствара, и то онако, како јој управо треба, а при томе се служи искуством које је стечено посматрањем нехотичних покрета. С почетка неспретно, веџба се воља све то више у примењивању тих покрета и постепено ствара и сама нове комбинације тако, да постаје подобна и за таке радње за које није побринуто у пелисходној организацији нервнога система.

Овај опис развића воља није ни мало претеран, готово се дословце налази тако у психологијама. Једино што се овај посао одузима од воље па преноси на душу само да се воља не би учинила бићем које посматра и расуђује. Душа примећује с почетка да је овај или онај случајно постали покрет целисхолан и она побуђује тада вољу, да исти покрет понови. У ствари излази на једно, а примио се овде олигархијски или монархијски систем. Тешкоћа је у оба случаја иста. Наша душа токорсе примећује, да њезиној власти подлеже покрети, којима она постизава извесне смерове Али откуда да примећује она што о тој власти, ако нема воље која ту власт врши 2 Воља је или првобитна — тада није потребно да је изводимо из нехотичних покрета, или није првобитна, — и тада је не можемо извести из тих покрета. Јер како сазнаје душа у овом случају да су покрети њезина властита тела подложни вољи, која још у опште и не постоји, те остаје сасвим необјашњиво. И к томе још — да претерана захтевања! — ваља представити, као да су животиње и људи као чисто теоријска бића на свет дошла! Пошто су створили разна опажања и расуђивања, одједном је ускрсла у њима мисао : како би било, кад би ми изводили покрете из властите снаге 2 Речено, учињено : воља је пронађена и тим за будућност стечена веома потребна моћ.