Učitelj

912 ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

деци напоменути онај сталан однос између права и и дужности, Нек им је знано, да већа права траже веће и дужности; шира права повлаче и већу одговорност. Највећи Фактори у држави имају највећу олговорност. Непогода крха високо дрвеће, шибље остаје недирнуто. Кад то сазнаду, онда и она грамзивост за крупне положаје, за које се нема често ни мало спреме, бића код грађана у многоме умањена. Спремаћебити тада услов за напредовање. Онда ће и у монархијама вредети онај принции: „сваки по способности, сваком по потрсби.“ Тако треба радити са свима установама. Добре стране школе народне, цркве, општине и т. д. имаће много више вредности но данас. Приватна иницијатива ће се сама јавити, са свим благотворним последицама својим. Неће бити потребе да се вештачки оживљује. Небрига н. пр. према школи биће угушена или бар сведена на најмању меру. Ретко ће бити прилике, да се грађани законом на ерују на вршење својих дужности према школи. Тада неће бити потребе ни воље да се њихова права изигравају. То неће нико не само хтети, но неће ни смети. Прегнућа ће бити довољно дасе права одрже, и воље, да се дужности испуне.

Овај олелчић да завршим речима чувенога Сопдогсеј-а, које Вошззејој наводи у својој „Историјској педагогији.“ „Настава не сме тТежити томе, да омладина сматра поједине установе као нешто, што довек мора остати непромењено. Не, омладина треба да. их поштује, али и да је свесна е има права да их поправља, да их дотерује према својим, сувременим потребама. Иначе развитка не би било, значило би, потчинити се вољим можда застарелим погледима минулих генерација. Сваки треба да се влада по својим назорима. Васпитање мора учинити, да то управљање не буде од штете ни појсдинцима, ни друштву.“