Učitelj

904 | РАЗВИЋЕСВО ЉОЕ тим, што се је свест представама и осећањима богатила. Радње животиња су у главном нагонскс, којима само у ређим случајевима нарочито код виших животиња приступају и радње хотимичне. Једносмерну делатност мотива потпомаже овде превласт чулних осећања, између којих у сваком поједином случају одлучује нај јаче, већином без претходне борбе. Обрнуто је код људи постојање правога делања везано за развиће многоструких виших облика осећања, нарочитито естетичних и етичних, који често у борбу ступају са чулним осећањима. Ну веома многе вољне радње имаће бесумње и овде характер нагонских радњи, где нема повода за борбу са вишим осећањима. Нарочито у почетку развића, код детета као и код природног човека следи свест чешће тренутним импулсима нагона који се управо истиче, но опрезном расуђивању разних смерова једног према другом. Тако потиче и најранија творевина човечјег духа, језик, из вољних радњи, које имају већином характер нагонски, али са којима се дабогме може убрзо и постепено у све већој мери и избор спојити. Јер језик има свој првобитни извор у непобедљивом нагону човекову, да изнесе своје представе и осећања и с почетка се на сваки начин употребљују начини изражавања, који се јављају као подесни пратиоци унутрашњег догађања, без избора. Али чим су за исту мисао на расположењу разни облици изражавања у свести, то се већ и у стварању језика јавља изборно вољнат. ј. хотимична радња.

Код животиња нам је, па и код деце и природних људи са свим схватљиво да нагон одређује делање, али за зрелију људску вољу стављамо свугде, гле је избор могућан, захтев, да делање наступи тек после разборитог расуђења мотива. И тако тек где се воља уздиже до хотимичне вољне делателности можемо над њоме