Učitelj

280 0 ПРВОЈ ПОМОЋИ

ИВО

у своје време уклонимо узрок и старамо се. колико можемо, да сачувамо од могућих несрећа и своје ближње.

Човек, коме се кућа упалила, може бити уверен да ће му се притећи у помоћ, те да се заједничким напорима угаси ватра и да се пзбави он сам а може бити и његово имање, Па ни дављенику не грози у понекој мери као пре опасност да изгуби живот, само за то што му, да би га спасли, могу притећи како треба људи који га окружују. И човек, коме крв липти, повргнут је мањој опасности. јер они који га окружују умеју вештије крв да зауставе и т, д. Рекао би човек, да и школа, тај први и главни расадник обравовања и културе, треба да узме на себе задаћу — чувалач, живот ц здравље чланова своје многобројне породице,

Пре свега она треба да обрати пажњу на оне погодбе у школском животу, које, по тачним посматрањима људи у тим питањима мокусних, штетно утичу на здравље дечије, Већина тих штетних _погодаба такве је природе, да се може раније пили доцније уклонити, и школа треба да узме на себе труди бригу око тога. Школа треба да нађе начина и средстава, како да умали зло, које проистиче од распростирања тако званих „школских“ и заразних 60лести; она треба да се бори с тим злом нв само у простору окруженом својим зидовима, него и даље ван њих, јер се она сматра расадником просвете и образовања и за то је на њој дужност уносити у масу народну хигијенска знања, Што се у школи и кроз школу научи, већином се чврсто запечати у свести човековој и добре хигијенске навике, кад их човек усвоји у детињству, остају и кров цео његов живот.

Школа, у којој се човек учи многим знањима, треба да се одликује и тежњом — научити човека да, без премилаљања и поговора, прилличе другоме у помоћ у часу кад му грози опасност ма е које било стране да је она дошла.

У сваком случају и учитељи и учитељице треба да знају, како треба указати прву помоћ у оним несрећним случајима, који нису ретки у школском животу. А да то није случај, навешћу, као доказ, неколико случајева из детињских успсмена.

У једном заводу, где су били паралелни разреди, долазило је Врло често и готово без свакога повода до битака, којима је поприште било у собама, где се оставља одело или где се проводи вре ме одређено за одмор. Пееничање другова завртивало се у већини случајева модрицама или ударцима од којих заглуну уши а ретко кад чим било озбиљнијим, данашњи “непријатељи постајали су сутра дан изнова другови и на томе се ствар и свршавала! — Али