Učitelj

МОЗАК И ДУША 493

· саћих мишића, потребни код свих оних Функција, који су у вези са говором. А ми смо већ видели да хотимични покрети језика и руку, чуло вида, па бесумње и чуло слуха имају своја засебна средишна заступства одељена од онога средишта за говор. Све нас дакле гони да примимо, да и ово само прелазне чланове садржи, чијим се уклањањем ремети заједничко дејство многобројних и разноврсних елемената.

Ну још је једна значајна појава, која је кашто несигурним чинила препирке о локаловању, посматрана прво код поремећаја средишта за говор, а послемну другим случајевима потврђена. Ова се појава састоји у поступном тповрађању радња. Овс може само тако наступити, ако повреда није јако распрострта. То обнављање не би толико падало у очи, када биу исто доба нестале и промене у мозгу. Али то није у питању. Шта више посматрано је, да је џовраћање радња било потпуно и онда, када су повреде мозга остале непромењене. И није се чудити, што су неки Физиолози мислили, да је то у противности са локаловањем појединих радња, те стога били склоњени, да сеповрате теорији Флурановој по којој сви делови Мозга имају једнаку вредност. Али је тај излаз немогућан, по што се све то више слажу чињенице задобивене разним методама. А немамо ни права да из тог поступног поврабања изведемо закључак против сваког локаловања. Толико имамо само права закључити, да локаловање није атсолушно нетрољенљиво, но да у току времена могу други делови мозга постати подобни, да врше радње оних, који су отпали. И у истини је овај закон о заступању важна и неопходна допуна наукао подели рала. Који су то пак Физиологијски догађаји, који се дају заменити радњама других делова мозга, када су поједине области изгубљене, то за сада нисмо могли још докучити. Али сама чињеница та није никако изо-

.