Učitelj

РУЧНИ РАД У МУШКОЈ ОСН. ШКОЛИ 707

8) СОтругарство ч дуборев треба да су заступљени. Стругарство као што сам ти у прошлом писму напоменуо, сматра се и јесте рад, при коме се једнострано вежба десна рука и нога, а дуборез је опет рад при ком се мирно седи, од кога школа тежи да се удали. Ну оба су у ручном раду потребни у неколико. С тога Бемо их увести у малој мери, само као придатке другим радњама.

9) Израђени тредмеши ттреба својом лепотом да изазивају естетичка, осећања у ученику. Од колике је важности по васпитне циљеве ово похенуо сам ти у једном од првих писама. Осећања лепога изазиваће у ученику лепо израђен, смишљен и тачан рад, а никад премазан. Казао сам ти да се у неким школама учи моделирање у гипсу, да би св ученик извежбао добром цртању и плаетици. А зар се овде то не чини. Узмимо за пример кашику. И ту се мора најпре све нацртати и обележити, а то све ради слободна рука. Ту не треба ни угломера, ни равноодестојног цртала — ништа. Ту све рука ради слободно, и како је учениково око развијено зв цртама, онако ће му и рука пртати, јер ја сматрам да цртање без извежбаног ока не вреди као ни без извежбане руке. А што се пластике тиче зар ње нема ту. Поред тога код слојда ученици задобијају самосталност и истрајност, што код моделирања. не би могло да се постигне, јер дете треба да разуме веома доброту вештину па да створи што самостално. ( тога ћемо ми гледати да нам ученици раде тачно, уредно и чисто, па ћемо тиме развијати у њима и естетичка осећања.

10.) Деца шреба у раду толико да се извежбају, да умеју да састављају дрво и да га тачно углављују. Код столице, сандучића и стола треба сасвим тачно одмерити и изрезати дрво, те да се поселе држе делови. Ко се од ученика овоме извежба, лакоће и многе друге ствари правити, које се употребљују у кући, а без овога, се ништа трајашно не да направити. Деца ваља да се извежбају да праве и неке алате, а то ће постићи ако умеју добро да угљ ављују дрво. Тада ће умети да направи троугао, лењир, угломер, равноодстојно-пртало, држаљу за чекић, и многе друге оправке на домаћим алаткама.

1.) Да настава иде од простога к сложенијем, од лакшега ка тежему. Овај је захтев један од најтежих, али и један од најважнијих. Ако хоћемо и у овом као п у другим предметима да напредујемо, морамо се овог педагошког принципа држати, а ми не спремамо радове наших ученика за изложбу већ чисто за васпитање. Још Песталоције, при методи писања, нагласио је да ваља полазити