Učitelj

18 ЗАБАВА И ПОУКА

ти“ и станице „научити“ и „знати“ често удаљеније но што су прва и друга — при свем том што се на први поглед чини да између обе последње станице и обе средње и нзма никаква одстојања . ж

Послушност и покорност дечја нису цељи у васпитању већ су само васпитна средства. А колико је и колико њих, и у школи и ван ње, који и ове појмове размењују, те од тога после трпи штету само васпитање. — Деца се не спремају за ро. бове но се васпитавају за слободне људе. Цељ васпитној веџби треба да буде самосталност а не бевравзложна, ропска послушноста, стога треба и веџбати децу у самосталности — а то се може постизати и послушношћу, али таком, где ће деца знати залишо што раде. Васпитаници треба да постану бића која ће сама собом управљати, а не бића којима ће други господарити.

ж

Школа и. плата стоје једно према другоме као цељ и средство. Погрешка је у томе, што по неки наставник сматра своју плату за цељ а школу за средство. То није ништа друго до опет размена појмова о цељи и средству. Где год је, пак, замршеност у појмовима ту је замршеност и у мишљењу, а где је рад руковођен збрканим и замршеним мишљењем ту је и он збркан и погрешан, па су такви и плодови тога рада. То је правило без изузетка. ИН