Učitelj

688 РИЈО 6 ВАСПИТАЊУ

овоме, стари век би имао право, огласивши читаве породице као нечисте и презрене. Библиско проклетство простирало се до петога колена; модерна наука има сличних проклестава, јер тврди да сваки морални белег тежи да се одржи од прилике до петога колена и за тим да се изгуби, ако је ненормалан. С тога, тешко немоћним; они су без милости осуђени на пропаст! Између моћи који једни мислиоци приписују“ васпитању, а други наслеђу постоји дакле привидна противност, која се провлачи кроза сву-науку о моралу. Ну васпитање и наслеђе нису, у ствари, ништа друго до навике, једна индивидуална а друга прадедовска, једна је већ прешла у крв и месо, а друга је лична тековина. По нашем уверењу, закони сугестије,“ који су недавно пронађени од наших психо-Физиолога, и ако још нису потпуно познати, представљају нов један елеменат за решење поменуте противности. Најновија открића о сугестији изгледају нам од капиталне важности са васпитнога гледишта, јер нам указују на могућност да се створи у души неке личности, у сваком добу њене еволуције, вештачки инстинкт, који је кадар да краће или дуже време држи равнотежу наслеђеним склоностима. · Ако је ово улевање нових осећања могућно једним по све физиолошким средством, хипнотском сугестијом, оно ће бити исто тако могуће и код нормалних људи психолошким и моралним средствима. У сугестији која ствара вештачке инстинкте, кадре да се избарабаре са наслеђеним инстинктима, да их шта више и угуше, имамо нову једну силу, која се може напоредо ставити са наслеђем. На основу тога може се васпитање обележити као укупност смишљених и уређених сугестија,

1) Радња којом једно лице подмеће другом лицу неку представу или низ мисли 5 заповест хипнотивера хипнотиваном лицу. (Види „Дело“ ва 1895.

себруареска свеска, Др. В. Борђевић „Хиппотизам.“)

(Напомена преводиочева)