Učitelj

ВАСПИТАЊЕ ЖЕНСКЕ ДЕЦЕ 689

које треба да пређу у сталне навике, са смером да постичу добре а да угушују лоше утицаје наслеђа.1) с франц. П.М И.

инфо» «вв» сан ааанива-–-——-———————

ВАСПИТАЊЕ ЖЕНСКЕ ДЕДЕ

КОД СРБА СРЕДЊЕГА ВЕКА

(НАСТАВАК)

ПЦ

За други период већ имамо нешто више грађе, која се непоередно односи на васпитање женске деце, зли ипак не толико да се потпуно расветли степен васпитања и обравовања српкиње у држави наших краљева и царева.

Васпитање деце у опште у маси народа остало је и даље онако, како га описасмо у првом периоду, можда је нешто ударило назад услед опадања колективнога живота рода, браства и племена, а стварањем политичкога државног живота са строгом поделом на по. влашћене и веџовлашћене сталеже. Оталешка разлика у време Немање већ је постојала, али не тако заоштрена. Што св више приближујемо Душану сталешке су разлике све заоштреније и осетљивије. Кад би хтели потпуно да испитамо васпитање и образовање. женске деце овога периода, онда би требало испитати како је то било код свакога сталежа. Али у недостатку грађе то је немогуће. Једино што се може са основом тврдити за неповлашћене сталеже _то је, да се маса женске деце и даље васпитавала у кући својих родитеља, дакле, у задругама, докле није државно уређење почело да руши задруге. А рушење и разбијање задруга почело се доста рано у Немањића држави, јер већ за владе краља Владислава налазимо једну одредбу у хрисовуљи датој манастиру Бистрици, која руши задругу и која гласи: „И син с оцем да седи, пошлио се ожени тари године, а после три године да се одвоји и засебно ради цр-

1) Напомепа. Види критику Гијовљевих мисли о васпитању, нарочито о васпитној моћи сугестије, у „Наставннку“ за 1899. 3. св, у чланку г. К. Николића, проф. „Хипнотека сугестија и васпитање.“ (Преводилац )