Učitelj

198 5 РУЧНИ РАД У МУШКОЈ. ОСН. ШКОЛИ

говору Касовом образова се у Берлину „друшливо ва домаћу про

изводњу,“ коме беше цељ: да се на основу идеја Касових распростире ручни рад у школи и у породици. До онда родитељи дава-. ху својој женској деци да уче музику и певање, а женски ручни рад, плетење, шивење и вез беху забаталили. Речено друштво поче одмах озбиљно радити, послав одмах два учитеља у Копенхаген код Каса да изуче ручни рад. Доцније је Нас (1879) год. држао курсове за ручни рад у Емдену у Хановерској. На курсу беху 68 у читеља. Радило се од 8 12 пре и од 2 –6 после подне. Кас је био _ управитељ а имао је више помоћника, мајстора. Предавало се: политирање и столарство, котаричарство, четкарство, радови од. сламе и рогоза, повезивање књига. резање тестерицом, картонажа и дуборез. На скоро за овим у многим већим местима образоваше се ђачке радионице, и поникоше многи курсеви за учитеље руч-

ног рада. Горње 1880 лајпцишко „опште корисно друшливо“ установи у Мајпцигу курс за ручни рад за учитеље. Куре су посећивали месни учитељи а доцније и данас посећују га и учитељи са стра-

· не. Шреко године су два курса од по 0 месеци, са два дана после подне рада сваке недеље, а о великом школском одмору шестонедељни куре за учитеље ван Лајпцига. Одмах за овим курсом образоваше се радионице по земљи и у њима почеше да раде ученици. Те исте године немачка влада изасла комисију у Данску пи Шведску, да проучи ручни рад у мушкој школи По повратку своме комисија је поднела народној скупштини извештај. Министар просвете одмах је гавео на двема учитељским школама ручни ради тоу [ раз. као обавезан предмет са 4 часа недељно, а у другом, трећем и четвртом као необавезан. Данас у Немачкој има толико школа и "друштава које помажу шк. радионице, да мало која нема ручни рад заведен, негде као обавезан предмет а негде као необавезан — у неким се варошима предаје ручни рад и на нижим гимназијама. Поред лајпциког правца, који веџба руку ради руке и рада, постоји у Немачкој и један засебан правац такозвани гошенбуршки. Њиме се оће, да школска радионица допуњује гимнастику и интелектуалну наставу. И овим ова школа највише и претерује. Да би овај правац достигао врхунац последњег захтева, даје се ученицима да раде сва могућа наставна срества, геометријска тела, Физичке апарате, техничке направе, пуњење животиња, рељефне карте и т. д. Још ручни рад није званично уведен у Немачкој као наставни предмет, још није законом утврђено да ручни рад мора сваки ученик да учи _ али је ретко која школа у којој нема ручног рада. Како ми је при- | чао директор нашег курса, г. Урбан. школа без ручног рада. данас