Učitelj

РУЧНИ РАД У МУШКОЈ осн. школи 1 09

у њих и не може да опстоји, јер људи неће у њу да уписују своју децу. И још се у њих претреса ово питање. Ту су зборови учитељеки, зборови економиста, зборови разних друштава, штампа, књижевност, часописи и листови, који се искључиво баве ручним радом; сви ти Фактори претресају живо ово питање у коме гледају спас њиховог бољитка народног.

У Аустији, Француској, Русији, Ливадији, Финској, Белгији, Швајцарској, Шпанији, Италији, у Африци, Јужној Америци и · Уједињеним Државама Северне Америке, видимо исту појаву, где год је заведен ручни рад. Све су ове државе слале најпре своје изасланике — учитеље — да проуче ручни рад у Шведској и Нема_ чкој, па су га после заводиле на својим учитељским школама, а одатле су га пресађивале у народ. Природно је, да су увек гледати да заведу ручни рад према својим потребама. Тако у Француској, где је ручни рад законом од 18828 г. заведен као обавезан предмет раде се радови од дрвета и гвожђа, моделисање и картонажа. У. њих постоји један правац, чисто педагошки. У Русији је такође заведен иа свима учитељским школама, те се више израђује дрвено посуђе оног облика касво ми добијамо од њихових торбара. У Америчким Сједињеним Државама, где је такође ручни рад законом заведен, ради се више груб рад, и према месним приликама. У некојим

школама, у ком се месту раде коже у велико, прерађују ученици

кожу и уче седларске послове. У Мексици се веџбају у преради драгог камења. И ако су и Американци узели за основ шведски елојд, упростили су га. или су га дотерали према својим приликама, „Данас је ручни раду Америци постао мода. Од 1898 године не овамо највише се у педагошкој књижевности претреса ово питање, Као што видиш, ни један народ при завођењу овог предмета није толико брзо хтео да га уведе. Нека нам овај рад других послужи за пример. Према досадањем пак, колико сам ја овај рад проучио, могу да ти саопштим моје мишљење, како би од прилике ваљало завести ручни рад у нашим осн, школама. Ја бих био за то, да се сад одмах приступи завођењу ручног рада, а по шведској системи, који ми се чини да је најзгоднији за наше школе Не би. се морало одмах завести у свим школама, но поступно, где су прилике удесније. У нас би се могао завести ручни рад нарочито по сеоским школама, где су деца одраслија овако: Ги Пор. да ради радове од дрвета ножем а по варошима Пи 11 картонажу. По селима ЈП и ТУ р. да ради слојдово столарство а по варошима ТУ и У р. Ову разлику чини зарад снаге дечје, јер су сељачка деца, снажнија од варошке а овима је с практичког гледишта, потребни-.

Х

УЧИТЕЉ ХИ А , на ; 28