Učitelj
РОДИТЕЉИ КАО НАДЗОРНИЦИ.
На први поглед сваки би рекао, да учитељев метод рада у тколи нема нико да контролише и цени, до сам школски над“ зорник на крају школске године. Али кад се мапо побоље загледа у сам живот школин, видеће се да није тако. Може неко помислити да то није школски одбор или бар његов преседник, Ни
_једно ни друго није, то су сами ученички родитељи. –
По самој природи, сваки родитељ, па био он ма какав, тежи да његово дете буде добар, поштен и паметан човек. Са том тежењом, он, и поред свог васпитног утицаја на дете, даје своје · дете у школу, набавља му потребе, распитује о његовом учењу и владању и т. д. Знајући да у многоме зависи успех његовог детета, поред осталог и од саме учитељеве индивидуалности, он је као у неколико и принуђен, а не из какве зле намере, да бар у својој души, осим осталог, оцени прокритикује и сам метод рада училиељева у школа. Но питање је: каква ће та оцена бити; — Пошто већина ученичких родитеља у многоме имају непра-
_ вилне погледе на васпитање; то бе шч та њижова оцена билаш у многоме неправилна, јер није основана на начелима модерне пе· дагогије. у
Тај неправилан поглед на васпитање и школу, изгледа као
да је стара школа још боље утврдила у саму масу народа сво
__јим дугим животом и радом. Она је, као што нам је познатој у главноме: васпитавала и одржавала ред „прутом“, ау настави се служила пенајвише т. 3. начелом „натзуст“. Овај је правац са свим погрешан и он се не слаже са педагогијским начелима; па за то се њега и не држи нова школа, него са свим супротног. Она место „прута“ у васпитању више узима: пример, љубав, на
вике и т. д. а у настави место начела „наизугт“. служи се у гла вноме начелима: очигледности, природност, постијиности и тд И тако нешто утицај старе школе, а нешто по сам погрешан поглед на васиттање учинили. су, да се од стране многи пребацују | "новој школи ц њеном правцу рада многи незаслужени прекори. И:
Да је ово овако. навешћемо неколико примера из школина, живота, који су јасан доказ горњег тврђења, и који се бар сли чни у много места дешавају.
_ %) Читано на збору „поцерских учитеља“, 9 марта 1896 год. у Шапцу.-