Učitelj

· РОДИТЕЉИ КАО НАДЗОРНИЦИ - 803 |

Био сам постављен у селу В. Б. окр. П. за учитеља. Још Као ученик учитељске школе много сам идеалисао о школи и њеном раду, васпитању и т. д. као што обично то многи чини= мо. Са тим идеалисањем дошао сам У поменуто место и једва сам чекао да отпочнем рад. МИ већ дође и то време. Отпочех рад и особито ми је се милио; трудио сам се да приведем у дело оно што сам у школи учио, спремао сам се за предавања, спремао очигл. срества и т. д. После. четири до пет недеља рада, поновио сам и утврдио у старијим разредима све што се учило,и прешао на нова предавања; а у првом разреду поред навикавзња на дисциплинска правила, прешао сам „крсни знак“, песмицу „лепо пева славујак“ и готово сву припрему за читање и писање

/очигл. наставу. Једног дана, баш у то време, имао сам првог. сата срп. језик у 1 разреду. Пошто смо се молили Богу, и по-. што сам свима разредима дао посла, био сам готов да отпочнем · предавање, Наједанпут устаде М. из прве клупе ученик ] разреда, па пруживши ми једну хартицу рече : „Ево, господине, послао ти мој отац,“ Узех хартију и прочитах је, али по прочитању прилично се наљутих, па метнувши хартицу у џеп рекох М. да каже његовом оцу, да дође сутра к мени, јер је он тражио од мене одговора, а после тога отпочнем предавање мислећи непрестано на то писмо.

Оно је од речи до речи са правописом гласило овако бо: стодин учитељу тим већ споро се владаш трема, новим ђацима уте· бе већ чмаде Ђака да не внаде како тије име ~ камоли да штогод уче јер ако ли нећеш боље обратити пажњу тији немој више ни звалам јер ја пмтам типа си учијо а он каже ништа, одговори |

ла то с ____- | и

"Сутра дан дође Д. и затекне ме у дворишту са ученицима, ,' После већ уобичајенога поздрава упутисмо се у“ моју собу. Ја сам Тош истог дана смислио, да га убедим да је на погрешном путу разлагањем и лепим путем, Тако сам и учинио и он је своју погрешку признао, само што каже да је он то писмо писао за то „шлио дете не зна на једно слово“, а ето већ четири недеље од кад иде у школу, а не за то, да тим писмом штогод мене „љути“. Напослетку га запитах, зашто он тражи, да ђак мора знати моје име; а он ми као разлог за то наведе, како је он морао његовом командиру за двадесет и четири сата знати име и презиме, и тако се растадосмо. |

Кад се био прешао на буквар, онда су сви ученици напредовали у читању као и М. син оног човека. И ово је још више