Učitelj
810 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД
да су лекари били у стању одговорити „на сва питања, стављена у програму 2 Било је врло неопходно испитивити децу о њиховим старешинама, а нарочито о здрављу њихових родитеља. Многим су се књижицама показали недостаци, па опет је резултат испитивања био доста чист, да се према њему могло утврдити, колико је здравље читавога племена зависило од наслеђа. од средине и од школе.
Најлакше је било уверити се колико је у свему овоме крива жалосна хигијена. Путник који би у Норвешкој видео био само хотеле, лековита места, Фасаде сеоских кућица украшене цвећем, лети по улицама разастрто бело памучно платно, добио би лажно уверење о ономе што се иза свега тога крије, а што не сведочи баш добро о норвешкој чистоти. Луксузна, а местимице и баш претерана чистота не може значити да је свуда чистота без прекорна, јер на другим местима влада примитивна нечи-
стота. Хидротерапија, с помоћу које се Енглези „опорављају“ у готово сличним климатским погодбама, била је пре неколико година овде готово непозната. Па и данас још нема купалишта у
најважнијем хотелу у Тронджему.
Реформа је, дакле, морала прво почети од домаће хигијене. За време дугих зимских месеци, кад се човек с муком решава "отворити двоструке прозоре, да би што боље сачувао положај
_ коју тешко одржавају "пећи, ваздух се устоји у дрвеним кућама те заудара покварен као ваздух у кабинама великих лађа кад се
_ због буре морају затворити сви отвари. Организација дренаже још
~
више увећава могућност заразе, јер се због тога сва одељења ба
„стану трују мирисом из кујне.
Покрај сланих риба, главни је део слабе и нездраве хране _усољено масло и кафа. Кафа се цени због неосетљивости коју шири у празну стомаку, због снаге коју даје раднику. Али, ма "нако да је непријатна претераност у овом погледу, та је ГОТОВО. незнатна, кад се има на уму, какву је пустош производио алкохолизам у скандинавским земљама. Морам рећи да нигде није један народ показао више јуначких напора да се ослободи по. рока који га вођаше пропасти Цифре које пружа статистика поражавају вас. Године 1833 по њихову казивању, на свакога Норвежанина (рачунајући ту и жене и децу) падало је потро_ шње ракије по 16 литара с главе на главу за годину дана. Ова је средња цифра била без сумње најгора од свију. Она се по-
ступно смањивала (6 литара за главу [875 год,) али је дубокога
,
корена ухватило зло, увећано наслеђем.