Učitelj

РАЗВИТАК ДУШЕ 787 су најважнији разликовање и сличавање. Помоћу дубље анализе интелектуалне радње постаје нам могуће да сукцесивно наслагање умних способности расматрамо као један непрекидни процес. Тада виши и сложенији процеси. мисли излазе пред нас као разни облици једних и истих основних интелектуалних радња, у чијој се основици налазе прости и гедноставни процеси чулне перцепције. На тај начин, најпростији задатак знања условљен је разликовањем чулних утисака, а виши облик познавања — апстрактно мишљење — само је виши ступањ исте способности (разликовања). Или, перцепција једног предмета јесте процес налажења сличности међ садашњим и прошлим упечатцима; апстрактно је пак мишљење одвајање на страну сличних особина или класификација многих предмета према њихо вим општим цртама. И тако можемо рећи. да се у разним ступњима знања (перцепција, образовању концепције и др.) огледа једна иста интелектуална способност, која делује над све сложенијим материјалом: осећајима, преставама, идејама.

И тако дакле, у процесу интелектуалног развитка нема скокова; процес је тај поступни прелаз од простог сложеноме. Разлике међ перцепцијом, уобразиљом и др. ма да имају практичног смисла у колико напомињу по једине ступње у развоју духа, не треба никако узимати као оштре границе. Интелектуални прогрес није ред оделитих скокова, већ је стално, непрекидно и подјелн ко кретање.

Натредовање и вежбање способности. Процеси развитка оснивају се на ономе важном закону, по коме се интелектуалне способности или радње снаже услед вежбања. Тако н. пр. спогобност посматрања, разликовања боја, облика и др. усавршава се сталним вежбањем. Свака нова радња ма које способности усавршава исту, како у целини тако и у појединостима, а у