Učitelj

ОСНОВНЕ и ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ У ЧЕШКОЈ 845

тељи имали би још више да размисле о том шта смета те успех у рачуну није бољи, код толиких разноврсних наставних срестава и довољне вредноће учитеља самих. “)

Успех из рачуна у најстаријим разредима основне и у грађанској школи опет, потпуно ме је задовољио. Грађанска школа даје бољи успех него што га је даје наша нижа гимна зија из овог предмета.

У геометриским облицима у опште је успех бољи у чешким школама не само од успеха у нашој вишој осн. школи него и у нижој гимназији.

4. Земљопис и историја.

Ова два предмета рачунају се као један и предају се упоредо. По програму се ова два предмета туче онако поступно као И Код нас. Из земљописа почиње се познавањем места и околине, па домовине (прво Чешке и онда целе Аустрије), па целе Европе, онда долази кратак преглед целе земљ>, па о земљи као небесном телу и најзад се понови и допуни оно што се учило о Чешкој и Аустрији Из историје почиње се биографијама из историје Чешке, па из историје Аустрији даље долазе догађаји из чешке, аустриске и светске историје, нарочито који имају везе с историјом Чешке и Аустрије и на послетку у хронолошком реду се пређе све што се учило. Уз то се упознају ученици с главним грађанским правима и дужностима у држави својој. .

Предавање земљописа и историје почиње од трећег разреда. У том се разреду из земљописа учи о месту и' околини, као код нас у П разреду.

Историски догађаји доводе се увек у везу с оним што се из земљописа учи. О Чешкој се не учи округ по округ, као што се код нас о Србији учи, него се увек уче поједини крајеви н. пр. предео под Крконошама, Шумава, Полабље, Средогорје и т. д. Мени се чини, да је овако изучавање домовине боље него кад се сваки округ учи засебно. Ми сваки округ изу-

“) У земљи где учитељи тако много цене наставна срества, нађох и једног учитеља који у П раз. наст. срества за рачун употребљава врло ретко. Рече ми; да без наст. срестава деца боље мисле и памте. Чудновато. Ако у млађим разредима не треба наст. срества, зар ће их требати у старијим разредима, где се веће количине не могу срествима преставити; И зар не треба деце прво да посматрају стварност, па онда да размишљају 2