Učitelj

880 - РАЗВИТАК ДУШЕ доцније задобије. Природни карактер, без сумње, у тесној је вези са стројем физичког организма, нарочито нервног система. Стање чулних органа, мозга, мишићног система па чак и нижих животних органа одређује оно што називамо: урођен лични темпераменат. 4 Б

Закон насљеђа. Сагласно учењу сувремене науке, у природним, урођеним разликама излази на видик, бар у неколико, начело наслеђа. По томе принципу, телесне и умне способности теже да се преносе од родитеља на децу. Као што се прте лика родитељевог обнављају код

деце, тако исто интелектуалне и моралне прте задржа-

вају се и остају у деци, у облику наслеђених умних наклоности. Оне се предају деци у вези са извесним способностима мозга и нервног система.

Опшите и специјално наслеђе. Ово начело. излази на |

видик у разним облицима. У једном смислу можемо ка-

зати, да смо нашу ошшту људску природу, са њеним типским телесним организмом и духовним особинама И слабостима, наследили, т. ј. да је све то од старијих

прешло на млађе чланове људског рода. Али у обичном · |

смислу назив „наслеђе“ значи предавање оних телесних

· или душевних особина, које су некад задобили претци дотичног лица. А предавање тако задобијених особина

може бити шире или уже. У највећем обиму видимо га у често спомињатом акту, да су потомци цивилизованих раса од природе обдарени вишим интелектуалним и моралним особинама, но потомци нецивилизованих раса, јер владају природном или инстинктивном тежњом да мисле, осећају и раде онако, како је то већ приви" кло цивилизовано човештво. Сагласно том гледишту, а према прогресу цивилизације и усавршавању васпитања, природне способности теже да се поступно оснаже; а тежња је та једна чињеница у прогресу људског рода. Даље, чланови једне извесне расе или народности, н пр.