Učitelj

ТАДА О но иск 943

Скушштина белгијских учитеља била је у Лијежу од 6. до 9. септембра по новом календару. И по двадесет пети пут изабрат јој је за предссдника Уап деп ОПипгеп.

Већано је о народној настави и о учитељском положају, који је створен садашњим законом. Једнодушно је изјављена жеља да: основну наставу држава узме са свим у своје руке; да учитељи буду државни службеници ва огарантованом независношћу и потпуном слободом исповедања својих политичких и религијских назора; да настава буде обавезна и бесплатна; да се продужне школе реорганишу и оснују по свима општинама; да учитеље поставља један мешовити одбор у коме ће бити довољно гаранције и за државу и за општину а и за наставно особље.

Нарочито је претресано питање: треба ли модификовати садашњи програм основне школе, уносећи у поједине одељке материјал, који би био потребан нарочито радничком сталежу, или би му требало додати нарочити додатак којим би се припомагало стручном, занатском образовању >

Поводом тога питања донесена, су ова интересна решења :

Програм упростити тако, да наставно градиво буде разумљиво за већину ученика основних школа; да му се дода нарочити додатак, којим се деца припремају за свој потоњи позив. Градиво у додатку прелазиће се са децом од 12——16 године.

Реорганизовати продужне школе, како би оне- биле сувременије и корисније. :

Џри ревизији програма треба водити рачуна о томе:

1) Што се исти програм не може извести подједнако у свима земаљоким школама. Он треба да буде тип коме треба тежити, али се мора прилагођавати и приликама у којима је школа, задржавајући освоје битне одредбе. 2) Програм треба да буде такав, да задовољава интересе свих друшр р ру

твених сталежа. То ће се постићи, постављајући основној школи као сврху: ај Да у деци заснује основе моралног и интелектуалног развитка;

6) Да деци да знања, која су пеопходна животу и потоњем напредовању. 3) Поједини предмети у програму заузеће своје место; а) према њиховој васпитној вредности; 6) према користи коју пружају потоњем животу детињем.

Скупштина швајцарских учитеља. За времв изложбе у Женеви била је и учитељска скупштина 6. 7. и 8 јула. До сад су биле учит. скупштине кантоналне, а овом приликом први пут су се састали учитељи из целе Швајцарске. На скупштини их је било 1700; само из нем. Швајцарске било је 700 учитеља.

Прво расправљено питање било је: «О васпитној настави» ([' епзејепетеп! баисав! или дег егујећегде Џпфбеггјеће). Била су два известиоца; један за Француски, други за немачки језик. Питање је решено У смислу Хербартове педагогије. По Веуце редас. већина учитеља није била ушла у суштину самога. питања. Оложили су се у томе: а) да је сама настава, део васпитања; (6) из наставног плана треба избацити сваки предмет, који нема васпитне вредности. #

· Друго је питање било о продужним школама. 167