Učitelj

ЗАБАВА И ПОУКА 917

То је било онако на први поглед. После сам се уверио да се нисам преварио. Господин Јеврем је био заиста, бољи, није нас никад тукао и све нас лепо поучавао. Кад год што не знам а ја питам и свакад ми лепо каже. А господин Лази нико није смео ни прићи, а камо ли запитатп што, јер се знало одмах: пет батина !....

Пита мене господин Јеврем: како ми је име и презиме, одакле сам, чији сам, како је име матери Све ти ја то њему лепо одговорим. Он ме помилова по глави па рече попи:

— Ово ће бити добар ђак!

— Он је већ ђак! — вели попа.

— А где је учиог |

— Учио код куће, самоучки, али зна читати и писати,

Е2.... Па да видимо. Иди па ми онде, на табли напиши твоје име!

Узмем ти ја креду па само везем !....

— А очевог

Напишем.

Он онда узе креду па написа своје име. — Шта сам ово написао; — упита, ме.

Ја прочитах.

Он онда отвори једну књигу што беше на његовом столу.

— Ако умеш, читај ми ову књигу.

Читам ја: „Царев син и девет златних пауница«“...

— Врло добро!

Тргнем очи, а мој отац плаче, а у попе очи заводниле.,.. Био сам у деветом небу !....

Учитељ ме узе за руку па ме посади у скамију.

— Ти ћеш — вели — одмах у други разред.

И тако ја постанем одмах ђак другог разреда, а, први нисам никако ни учио.