Učitelj

662 ЗАБАВА И ПОУКА

су га да буде учитељс<!... Али, ја тако исто знам, да је вама позната, она лепа изрека, која вели: „Бог да прости учитеља па родитеља“ |

Ви ћете у животу своме, у светоме послу своме, често пута наилазити на незахвалност, на неблагодарност.... Биће у свету и такових, који ће вас гледати преко рамена, који ће вас може бити и понижавати, гонити и кињити, који ће вам свети посао потцењивати, и који ће вас као са неким подсмехом називати »уча“ !....

Али, упамтите ове моје речи, које вам данас на растанку говорим... Не говорим вам ове речи као старешина, него вам ове речи говорим, као искрени ваш пријатељ, као родитељ.... Оне потичу из дубине душе моје....

Немојте да вас та неправда ожалости. Немојте да вас она нагна, да у тешкоме послу своме клонете....

Презрите све такове, ако би у животу своме на њих наишли. Немојте им се светити, но им великодушно опростите. Једина глупост и надувена сујета крива је за то, а нису они јадници!...

Сетите се, мили моји, нашега узор-учитеља! Сетите се Спаситеља света, Сина Божјега, Исуса Христа !....

И њега је сујета презирала, а глупост осудила...

Место благодарности — осуду, место награде — крст и трнов венац, добио је највећи учитељ света! И он је се опет, у самртним мукама на БР молио Богу за оне, који га гоне..

Ви тој сад кроз кратко време, отићи у народ, из кога сте и поникли... ЖКивите со народом лепо... Наш је народ, преко мере благ и добар. Доброта његова иде до у бескрајност, али је и гњев његов страшан !....

Вековима је он робовао силноме Турчину. Трпио је силу и безакоње његово. Сносио је обест и насиља свакојаке врсте.... Али, кад је стрпљење његово, дошло до последњих граница, кад се „препунила мешина гријеха“, онда је он громко узвикнуо: Доста је!... Тај глас био је страшан!