Učitelj

ЗАБАВА И ПОУКА 663

Тај глас био је поражавајући, за бесне турске ате и бегове.... Од њега је се и сам цар у Стамболу тргао, и ОД страха срушиосе са пре стола овога, а царска круна откотрљала му се с главе на сред собе. Кад ју је опет подигао, у њој није било њеног најмилијег драгог камена, који је се најлепше блистао, који је сву круну красио, чиме се и сам цар највише поносио.... Није му било Србије !....

Ви од данас постајете српски учитељи. Поносите се тим именом !.. Идите ведра лика и весела ока, јер Је У вашим рукама будућност Србинова !....

Упамтите, мили моји, што вам данас на растанку кажем :

Нема веће љубави, нема веће милоште, но што је љубав родитељска !.... Човеку је пород његов, сва нада његова, сва дика и понос његов. За њега он ради и мучи се, за њега се он, ил вечером леже, ил' јутром устаје, моли преблагом Богу...

Ту наду, ту дику, тај понос и узданицу Србинову, ви ћете добити, вама ће она поверена бити... Срце, срца свога, вама ће родитељи поверити!....

Има ли шта светије%!.. Има ли шта узвишеније%!...

Трудите се да то поверење оправдате. Трудите се да она мала срца српска, која пуна страха и зебње улазе у школу, изађу из ње ведра и весела, спремна за, живот, спремна за освету идеју, која Србину у аманету лежи...

Живећете у народу. Са њиме ћете делити срећу и несрећу његову. 'Трудите се, да му прво стварате, а друго отклањате.... Од својих уста он је одвајао, док је вас школовао, док је дочекао, да од вас буде оно, што сте данас... Вратите му ту доброту љубављу и радом вашим.

Бићете учасници радости и весеља његова, али, немојте заборављати ни оне, где туга и жалост влада. -Делите са њима жалост и тугу, као радост и весеље његово ..

Немојте мислити, да је ваша дужност само у она че-“ тири зида, што се вову школа. Не, мили моји! Ви сте свуда