Učitelj

|

612 СМЕР ВАСПИТАЊА

Али шта је то добар и честит2% Разна времена са разних становишта различито су одговорила на то питање, те: се с тога мора то питање добро расветлити. Ну неће бити без интереса да чујемо прво какве одговоре на то питање налазимо у историји васпитања. Она ће нас уверити, да. садашњост у том погледу много зависи од прошлости.

Б. Историјски преглед. С погледом на историјски развитак можемо с професором Фр. Шулце-ом разликовати четири различита гледишта:

а., утилитаристичко гледиште или гледиште егоистичкекористи. Културни напредак се оснива на подели рада. Ако се узме да је материјална култура најпреча, онда је, наравно, задатак васпитања да што пре оспособи децу за извесну струку, да стану на своје ноге и да заслужују насушни хлеб. Ово практично становиште, које заузима и подобар број родитеља, кулминира у захтеву, да децу треба васпитати за живот и прилагодити их. што већма стварности. Тако мишљаше Локи Базедов, то је становиште: Херберта Спенсера, да друге и не спомињемо. Ту има без сумње и нечега. доброга. И ми хоћемо да припремимо децу да буду корисни чланови друштва, да могу издржати борбу живота. Ну, може ли то бити главни и једини смер васпитања 2 Ко год схваћа живот са вишег гледишта, тај; се: не може помирити са таквим схваћањем. Та то је сасвим. материјалан смер, управљен више на телесну удобност него ли на какво више добро. Он је израстао на земљишту грамзивости. Богаство и уживање ту је све. Ко је рад да. постигне тај смер не сме се обзирати ни на кога, већ мора радити лукаво и с рачуном. По томе гледишту главни задатак васпитања био би; развијање себичности.

6., као што утилитаристичка педагогика има на уму искључиво земаљски живот, тако исто и црквено-религијскостановиште тражи смер једино у тежњи за небеским царством. Главни је задатак васпитавања да спреми човека нетолико за садашњи, колико за будући живот. Као погла-