Učitelj

702 ЖИВЕ СИЛЕ ЈЕДНОГА НАРОДА

духом, одушевљена традицијама које се слажу са општим осећањем народним, а не преставља собом само добро укадрену, дисциплинисану и извежбану множину. Развијен дух частољубља, оданости својој застави, субординације, а тако исто и поштовања закона и установа — то су врлине, којима треба да се одликује војска, да би могла бити жива вила. народа.

И црква је жива сила кад не ограничава своју улогу у животу народном на просто вршење обреда к механичко понављање освећених Формула; кад не допушта да постане проста установа друштвена или организован обичај, а још мање установа политичка, оруђе у рукама владиним; кад тежи да постане, ношена узвишенијом сврхом, у правом смислу верска установа, која ће у кругу породице, у души омладине потпиривати и подржавати освећени пламен т. ј. веровања, начела која управљају поштеним радом, осећања која чупају из душе човекове урођени јој егоизам, терају га да мисли и да се влада тако, као да није само син земаљески, и дужношћу га везују за Бога.

Једна од наших живих свила то је неоспорно развијено осећање породично, ма шта о томе мислили странци, поводећи се за оним што читају у нашим романима и драмским производима. Ово осећање чвршћа друштвену везу, изазива у маси најасно осећање преданоста и пожртвовања, потстиче на истрајност у напорима и на сваковрене жртве, а за многе је родитеље и младиће једина морална брана (истина врло недовољна! и једина вера, која није пропала, те за то подржава и у душама, које су најсатрвеније извесну свежину у осећањима. Домаћа је дисциплина, истина, нешто попустила услед закона, обичаја, и других прилика, али у погледу љубави и поштовања модерно је доба, допуштено је веровати, далеко још од тога, да уступи у томе старом добром времену.

Жива су сила и просветне установе. Непрекидно су предане слободи и истини, и у свему им је разум једино