Učitelj

ЖИВЕ СИЛЕ ЈЕДНОГА НАРОДА 707

услед чега данас подржава слободну републику, као што је јуче била на служби буланжизму, а сутра може послужити не знам коме незнанку. Не може се на њ, такав какав је, од сада ослањати, кад је реч о стварању погодаба било за напредак било за отпор. Али, како да се, с друге стране, превиђа, да је он једини резервоар латентне снаге, да једино из његова крила и ни од куд више могу ускрснути силе које помажу и спасењу и уништењуг Кад нема виших класа које ће да управљају, он сам треба да постане способан да влада самим собом: да постане, велим, јер он то тек треба да буде, и врло су му непаметни пријатељи који га пуштају да у незнању превиђа овај зачетак сваке мудрости, који се састоји у познавању себе самога. Треба дакле, да се тачније изразимо, да се створи у његову крилу одабрани и добро васпитан ред људи, који ће бити способан да њиме управља, и који ће се умети у томе држати правца, на који их упућују здрава памет, правда и дух братства. Овај одабрани ред људи, способних да дају добре савете, треба, да је што већи по броју и растурен свуда, по свима слојевима народним: у селима, радионицама, и фабрикама. Ових људи треба. да је нарочита одлика, што ће смети свакоме, а нарочито радницима, казати увек истину о њима самима.

„А за то је потребно много храбрости, писаше Едгар Кине 1861. год. говорећи о радницима. Они су о себи слушали само речи пуне ласкања, па је умесно запитати се: да ли ће бити кадри да поднесу, кад им се каже истина7 Ласкати им, значи са свим их упропастити; кажеш ли им истину, нећеш им се допасти, а што је још вероватније, изложићеш се опасности да говориш у ветар. И за то је баш то за њих једини, последњи пут, који води спасењу.“ („Писма изгнаничка“.

Опоре а озбиљне речи човека, за кога нико не може рећи да није волео народ и да му није служио, и данас су, под владом републике, исто тако умесне, као што

41%