Učitelj

714 ЖИВЕ СИЛЕ ЈЕДНОГА НАРОДА

кад не сме рећи да зна доста. Кад сеово ради, не треба, губити из вида, што је казао Марко Аврелије, јер је то очувало и до данас своју пуну вредност : „Доста с књигама. Ваља да загледам и у себе; ту је извор добра, извор непресушан, само ако црпеш из њега увек.“ После овога савета, који нам је очуван из старог века, чујте шта вели, њему у прилог, наш Мишле; то је исти савет, исти нагласак: „Не очекујте од других да помогну препорођају Француске; почните да се препорађате сами поправљајући се. Мислите ли да је то тешког Не! Ништа није простије: у томе ћете успети радом, свакодневним, драговољним пожртвовањем, неговањем врлина. Француска ће тада бити опасена помоћу вас и ви помоћу ње. У то не сумњајте ни мало, будућност је на вама, у вашем срцу.“

Ту је дакле велика тајна, а не на другом месту: треба се прибрати, усредсредити, „избегавати разбацивање на све стране јер оно слаби вољу,“ па ћете тако за вас саме постати жива сила, која има у самој себии полугу и регулатор, који су надмоћнији од свакодневних и променљивих спољних случајности. На тај ћете се начин оспособити, да утичете спасоносно на друштво чији сте чланови, а жива сила, која је у вама, утицаће у толико јаче на вас. Запамтите добро правилну и дубоку мисао Мишле-ову : Француска ће тада бити избављена помоћу вас, и ви помоћу ње. Ова идеја о солидарности, о узајамном утицају, поправља, или боље допуњује одсудно индивидуалистички смисао пређашњег савета, и Мишле га објашњује са својим великим ауторитетом историка додајући: Онај, који предаје морал и историју зна, да јачина или опадање народнога живота, одређује великим делом и живот појединаца. Треба се ослободити мишљења, да човек може бити велики, кад му је отаџбина нејака, разумем кад морално опада, јер је ми осећамо свуда, ми њоме дишемо џ живимо; та ва тохетиг еђ вштивз (у њој се крећемо, у њој смо). За њу живимо. да. њу ћемо и умрети.