Učitelj

ОСЕЋА 738

су сувише слаби надражаји, да би могли да изазову какав осећај. Н6 (т. ј. јачина надражаја репрезентована дужином линије А Нб јесте таман толико јака, да изазове осе-

ОФ

рада ај вије део јаа И а У О ИЕ ЈЕ Ва АВИИ а

1 МОМ Ку-- Ме

До ој 4 Кен сеча За и па На РА РО рој ИЕ а Бове БР Бери = В

Хе Хр ћај и за то се назина прагом надражавања. Произвољно

узетом надражају Н10 одговара интензитет осећаја пред-

стављен линијом Н10. 010. Као што нам први поглед на

ову Фигуру казује, интензитет осећаја повећава се повећа-

вањем јачине надражаја прво брзо (први извијенији део

линије Оиј а за тим све спорије и спорије. Надражају

Н!8 одговара максимум интензитета осећања. Расте ли

Н даље, постаје ли Н19, Нод ит. д. то се интензитет

осећаја неће више повећавати; с тога линија, која пред-

ставља интензитет осећаја тече одатле паралелно са осно-

вицом абциса. Н18 јесте врхунац надраживања. — Тај

закон, који је овом фигуром графички представљен, може

се овако Формулисати: интензитет осећаја је пропорцио-

налан логаритму надражаја |Фехнерова психофизичка основ.

Формула). Односно напада, које је ова Формула доживела, као и о изузецима у области појединих чула упућујемо

на наведену литературу.

Тон осећања код осећаја означићемо са т ради крат- _ коће. Према томе, да ли тај тон представља осећање задовољетва или незадовољства, назива се позитивним или негативним. Тако нпр. осећај слуха од акорда с-е-д прати јак позитиван тон осећања, а осећај слуха дисонанције с-015 прати јак негативан тон осећања. Тон осећања једног осећаја зависи по правилу од његових осталих особина. Та је зависност најјаснија од интензитета, надражаја, од~