Učitelj

ТЕОРИЈА ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ 141

пликовања органа и Функција; педагошки пак елементарно биће упознавање с целим животињским и биљним организмима, а за тим тек и с њиховим појединим органима и функцијама. Педагошки елеменат је у опште нешто, што се може чулима осетити, нешто цело, конкретно; логички (и научни) елеменат је засебно својство или део, нешто апстрактно, нешто што је у већини случајева чулима недоступно. Педагошка елементарност почиње оним што преставља, целину, што се да чулима запазити или осетити, а завршује појединим и апстрактним својствима; логичка елементарност, на против, почиње оним што је апстрактно и опште, и завршује оним што је чулима доступно и собом преставља целину. Правило, које се често истиче у дидактикама: при настави је потребно прелазити од простога сложеноме“, ваља схватити не у логичном, него у педагошком смислу. Ако хоћемо да се ствар што боље појми, њега би боље било оставити, јер је карактер педагошкога излагања доста добро обележен овим поставкама: „предавати елементарно, очигледно,“ упрелази у настави од лакшега тежему.“ Да се неби смешала та, потпуно различна, па чак супротна, облика елементарности, педагог треба да предаје очигледно. Очигледност ће га сачувати од такве педагошке погрешке, која је врло могућна, али и врло озбиљна, јер је немогућно очигледно представити што је опште и апстрактно, или је бар то врло тешко. И због тога ваља признати, да. је очигледност битно, нераздвојно својство педагошкога излагања, а кад се са њим сједини правилна елементарност, добија се прави и природни наставни метод. Елементарност и очигледност наставе, узети свака посебице, представљају засебне, одвојене стране природнога, "метода наставнога и, пошто су одвојене стране истине, а не потпуна истина, недовољне су и непотпуне. Ум је детињи у исто време склон ономе што му чула пружају, дакле чулан и педагошки елементаран.

Очигледност се у настави може примењивати у различним 06лицима; таких облика има три: потпуна очигледност, очигледност у пола и очигледност умна или по памћењу. Права, потпуна очигледност је онда, кад настава иде за предметима, који се изучавају, кад се они самостално разгледају и када их ученици могу имати у рукама и са сваке стране загледати и обртати, кад се, дакле, знање о неком предмету заснива управо на посматрању самога предмета. Потпуна се очигледност, очевидно не може до краја извести при настави у школи, па ма она била најбогатија помоћним средствима: немогућно је добавити сваку биљку или животињу, О којој се говори, немогућно је предузети дуга путовања, те да деца сама виде и запазе знаменита места у географском погледу ит,д. Неки су опет