Učitelj

ТЕОРИЈА ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ 751

себан предмет — очигледну наставу. Садржину овога предмета раз-

лично узимају: ту долазе разговори о стварима, које се налазе у

школској згради, о геометријским телима, о биљкама и животињама,

о разним производима и рукотворинама, о ваздуху, води итд. Тако

исто нису сагласни педагози ни у том, шта треба да је сврха овоме

предмету, те је она с тога често врло сложена: олакшати прелаз од

слободнога, домаћега живота, пуна разноврсних утисака, ка раду у

школи, који је систематски; помоћи да се развијају чула и говор де-

тињи; систематовати, исправити и попунити знања, са којима улазе

деца у школу; помагати да се развије у деце способност ла буду

пажљива нт.д. Налазе да има хиљаду добрих последица од увођења

овога предмета у школу, па се према томе тражи, да му се дау

школском програму централно место т.ј. да он буде најважнији,

управо средиште целокупне наставе у почетку учења у школи. „Смело

се може тврдити, да очигледна настава, која пружа главно градиво за стварање нових представа у уму дечијем, објашњује и допуњује

оно што је већ познато детету, треба да буде средиште за све ос-

тале предмете у почетку учења. Око ње треба да сегрупишу ичи-

тање и писање и рачунање, и певање ит.д.; очигледна настава треба

да је полазна тачка за учење свих тих предмета, да им даје градиво

и да управља њиховим ходом“ (Рихтер, о очигледној настави“ стр. 91.

Оваква мишљења о очигледној настави, као о каквој свемо-

гућој панацеји, очигледно је, не могу издржати критику. На један

се предмет сваљује таква задаћа, којој треба да тежи сва школа

свим својим уређењем и организацијом. Подржавати свезу између

развића до поласка у школу и после тога, разбијати говор, пажњу,

"ширити и исправљати знања у школу донесена и т. д. —- све је то задатак свих предмета и он се достиже свима њима заједно,

школом у целини, а не каквим било засебним предметом. Чудно је

доиста, признавати да тако широк утицај може имати само очи-

гледна настава. Што се пак тиче уједињења и централизације школ-

· скога курса с помоћу очигледне наставе, ваља нам напоменути, да оно може бити само извештачено. Каква је, на пример, логична свеза између очигледне наставе и певања или писања 7 Бунаков се у делу „Матерњи језик“ (стр. 21) стара овако сјединити предавање матерњега језика и очигледну наставу: упознавање с појединим предметима и учење писмена; познавање домовине и читање; одломци из народне историје, јестаственице и читање. Ну где је овде какав му драго логичан одношај међу предметима који, се на силу свезују с Друга је ствар матерњи језик, а друга познавање домовине и јестаственица. Најважнији је недостатак очигледне наставе, као.