Učitelj

148 _ ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

због недовољног простора у сад. локалима а 33 су се исписале или прешле у друге заводе.

У Крагујевачкој В. Ж. Школи уписато је у 1 раз. бу у П 36 у ШР31 у ТУ 38 у У 34 и досељене су из Београда 46 свега 80 у МЕ 34. Свефа 280 ученица.

Кад се сабере број ученица у Београду и Крагујевцу онда излази свега 1097 ученица у обе школе.

Заиста леп број! И кад би се овај број образованих Српкињица упутио у оном правцу у коме треба доцније грађанке домаћице и матере да буду, кад изађу у народ, несумњиво је да би се и напредак у нашем друштвеном животу — чија је најмоћнија послуга васпитање

=— одмах осетио. Оцене наставника основ. школа у 1896/7 шк. години. У „Про-

светном Гласнику“ у септембарској свесци читамо да је у минулој 1896-7 шк. години оцењено 1996 наставника основ. школа од којих су њих 1408 добили одличне оцене 650 врло добре 143 добре 20 њих слабе а ! само рђаву оцену. Ове циФре несумњиво показују да су учитељи српски вредни радници да у сваком погледу оправдавају наде које се на њих полажу и да с поносом и смелим оком могу погледати у будућност народну. Овакав ресултат сумњамо да јеи у једној европској земљи постигнут, нарочито кад се узму у обвир невоље и тешкоће с којима се бори наш учитељ и кад упоредимо све оне срећне околности с којима су учитељи у осталим културним европским државама обдарени као нпр. сталност положаја, снабдевање потребама итд.

Нова мапа Краљевине Србије. Познато је, да је најтежи посао наставника дати деци појам о ономе, што се не може пред њих изнети и показати. Код неких предмета може се очигледност више применити, а код неких мање. У ове последње долази и предавање земљописа. Деца једва познају своју околину — ни цео срез не познају. Какав ће појам добити о земљама удаљеним % — Извесно нејасан. -

Да би смо дали деци што бољи и јаснији појам о разним земљама, служимо се та. наставним средствима. Овде на прво место долази престављање земаља у природи—ђу маломе. За тим пластичко ирестављање земаља од глине и гипса. На треће, чак последње место долазе мапе или карте, којих има доста намењених основној школи.

Утврђена је истина, да све те мапе нису згодне за прелаз са природе, али оне нису згодне ни после тога прелаза. Све су оне више за. средње, но за основну школу. Или, у крајњем случају могу се употребити крајем школске године у Ш и у ТУ разреду.