Učitelj

164 ЕЊИЖЕВНОСТ

примени тих начела на васпитну наставу, непосредно васпитање и дисциплину; и, напослетку, у петом је одељку реч о резултатима васпитања. Као што се из овог види, писац дели васпигање на, непосредно и посредно. То је према :ледишту Хербартовске Философско-педагошке школе, која моралан карактер сматра за последњи циљ васпитања. Непосредно је васпитање кад се непосредно на вољу и осећање утиче; а кад се путем наставе, утицањем на интелект, ради иа образовању моралног карактера, онда је то посредно васпитање. Ово је гледиште потекло из оног пишчевог схватања који мало час наведосмо, али као што смо казали мало час, ми држимо да у животу друштва морал није важнија чињеница од интелекта, то мислимо да | васпитању треба да је идеал човек хармоничнки развијен, како у погледу моралном, тако и у погледу Физичком и естетичком, интелектуалном и "техничком. -

У првом одељку. (стр. 120—165, 55 61—85) писац износи методолошка начела, а то су: начела саморадње, поступности, концентрације, природности, вежбања, истинитости и интересовања. Ова се начела примењују како у настави школској и при непобредном васпитању, тако и у васпитној дисциплини; само не свако начело свуда и истој мери.

"Други одељак. Општа Дидактика (стр. 166-—857, 55 86—171), говори о примени методолошких начела на школску наставу. Овај одељак, који захвата више од та књиге, засебна је наука, преко потребна наставницима, јер ту се говори о послу којим се они свакодневно баве. Ову су питања о којима писац овде расправља: 5 У

|.) Садржина наставе (образовање, наставни интереси и наставни предмети); : -

2.) Облик наставе (распоред наставе, наставни методи и наставна „средства; | - И

3. Наставник (његове особипе и спрема манири и тон предавања, права и положај);

4.) Ученици (разлике међ њима, права и односи ученика у школи, разлике међ мушком и женском децом); и

5.) Школе (врсте школа, однос њихов према породици и ошитини, кркви и држави, васпитни утицап школај.

Трећи одељак. Педагошка Ходвгетика (стр. 368—1423, 55 172—192). бави се непосредним васпитањем. Управо овде се казује: како треба развијаги осећања и вољу, т. ј. карактер, који је «непосредни производ воље и осећања, а тек је поседни ревултат знања и мишљења.» (Стр. 369). А зар осећања и воља нису компликовани појави, комбинације у које и идеје улазвеђ И како се онда може за карактер тврдити да је «посредни ресултат“ мишљења% У опште — да ли су ти пспихички појави у самој ствари, је Тасјо, тако одељени како их ми класиФикујемог Вазда треба имати на уму да су то све радње једног духа, који је нераздвојна целина. У једном тренутку претегне један, у другом —- други моменат. Сва је ствар у томе. А квалификација наша вештачка је творевина, срества за лакше проучавање. Мишљење, осећања и воља у непрестаној су узајмици и укупно чине Аух. Каракгер је производ целокупне радње целокупног духа,

Даље у овом одељку писац говори о циљевима, начинима и срествима, непосредног васпигавања. Цељи су, као што смо видели, развијање осећања «пре свега моралних и религијских, па естетичких, интелектуалних и др.),