Učitelj

ЈЕДНА ПЕДАГОШКА ДОСЛЕДНОСТ 197

Довде је један део рада, а много тежи и Финији су школини задаци: образовање осећања, воље и карактера. Под образовањем осећања, разумемо развијање чула и укуса за. лепим у природи и људском животу, са осећање у добру и невољи према људима, у цењењу свега што је лепо, пле= менито и свето. Васпитањем се хоће непосредно образопатње Бове и карактера.

И у васпитању мора бити непрекидности — континуитета, п образовање карактера јест процес аперцецције, у коме сваки идући акт воље зависи од већ усвојеног, једно унутрашње збивање, које не сме трпети несталности.

За успешан рад у васпитању веома је важан захтев, да васпитач познаје индивидуалност васпитаникову, да би се „испитао дух“ захтева се обилата, дуготрајна студија. Разредним системом тек што је учитељ познао душевно црте (врлине и мане) ученичке, мора да их предаје у друге руке и процес се мора изнова да отпочиње, — прекидањем. А како се ни једна појава на васпитанику не оме сматрати као изолована или случајна, већ у зависности 6 ранијим; то морају васпитна срества да се доследно употребе.

И личност васпитачева, пример, у васпитању игра велику улогу, већу но код наставе. Учитељ је жив пример п најбоље срество за васпитање. Његова мржња, према, манама и дечјим погрешкама; његова скромност, благост, саосећање према невољнима: његов морални карактер, одушевљење за идеалним циљевима, све то утиче на дечја. осећања и деца ће подражавати. Везе између личности и узајамни односи само се лагано везују и временом учвршћују. Само онда, кад је учитељ сталан узор, могу бити и узајамни односи пуни пијетета. Шта ће чинити дете према многим и различним личностима # Оно неће бити ни једном одано и према свакоме ће бити равнодушно. Човек се трајно сећа, само једног учитеља.