Učitelj

196 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

ђењу, а тога не може бити, кад се васпитачи сваке године

мењају. Потребно је да учитељ води своје ученике кроз

све разреде.

И у погледу на наставу то исто важи. Наставу треба. сматрати више од простог предавања одређених знања. Она треба, да пробуди ученичке духовне силе и да их ојача; треба да створи добро уређен и богат живот престава. За, ово је нужно,. да се наставом произведе непрекидан ток и јединство мисли; она треба да преставља органску везу не само из круга једног наставног предмета, него из свију предмета. За ово није довољно да само наставни програми престављају логичку везу, јер су они само спољашња по· моћ, која главном фактору, учитељу, уравњују пут. Њих мора учитељ својим животом да оживљује Подела рада, којој се у сувременој производњи на свима пољима, тежи, нема места у васпиштном делању. Да би из посматрања. створили више и ниже појмове, суђења и закључке, није довољно голо саопштавање знања, већ све што се учи мора тако да се обради, како би се вршио процес аперцепције: да об за свако примање деца припреме; да се поступно иде бев скока напред и да се мисли непрестано проширују. Код оваквог, да га назовемо разредног, система какав је сада, дешава се врло често да учитељ не зна шта је се прошле године, у млађем разреду, учило и у практици се чешће понавља овај дијалог: зар нисте то имали 7 или: то сте морали учити. — То нисмо учили; код г. Н. учили смо друкчије, — а тиме се у залуд троши време и снага. Онда је и сумњиво, да ће се нова, знања ослањати на ранија, а ранија ће моћи само онај изазвати, коме су она т. р. стари познаници. Хоће ли се да се ови захтеви испуне,

то мора децу чим пођу у школу непрестано једна рука да води. Само тада ће се знати потребе целог разреда и у раду ће се увек рачунати на раније усвојено знање.

Као спољашња је сметња — дангубљење времена, јер сваким преласком у старији разред прво је време изгубљено у међусобном упознавању. |