Učitelj

ПЕДАГОШКА ПИСМА ; 138

дотле слушао ову примедбу свога сина беше према томе већ огуглао, да с миром причаше даље. Колико пута су деца сведоци лажнога говора својих родитеља! Подсетите се само између многих других само на она честа оговарања, одрицање туђих способности, док је код њих све смиље и ковиље — и свему су томе деца сведоци. Подсећам Вас на оне родитеље, који шаљу децу, да их спасу од посета тиме, што ће рећи да отац или мати није код куће; подсећам Вас, како родитељи често, а овде нарочито матере, у свему, што други реку и ураде, траже длаку и о томе се разнолико размишљају и разговарају. „Шта је он хтео с тим2< Ако је ко учинио нешто, што је за похвалу, онда веле: „Шта ли га је покренуло у томе; Какав је циљ имао у очима при томе“ Јер, да неко учини добра ради самога добра — то не ће нико да помисли и на тај се начин пи сувише често подсећамо на грозне речи Таљеранове: „човеку је језик за то дат, да скрије своје мисли“. Тада, се мисли само, да су таква оговарања, интриге, које друго ништа не доприносе, но да се другоме неистинитим речима и ружним владањем напакости, за децу удаљенија, него ли обична лаж речима. Но деца виде, да се родитељи према извесним лицима јављају у другој неистинитој боји јер је претворност и лицемерје стање непрестанога лагања), она виде, како они тиме теже, да достигну са свим одређене циљеве. Из сопственог искуства знам, да деца, која, још нису изгубила сву своју природност, са свим запрепашћено слушаху, кад би им се причало за такво претварање. Ја при овоме никако не мислим на какав особит случај, не, мучно да ће се наћи која породица, у којој неће дете ма једанпут доћи на такву лаж, јер наши друштвени одношаји великим делом својим почивају на неистини, на. обостраном претварању. „Али, мати“, рећи ће једно заиста непокварено дете, ути си се тако пријатељски забављала с том женом, што је пре ту била; ти си је хвалила, па си се с њом чак и пољубила, а сада о њој говориш рђаво!“ Или, дете види, како отац једноме високоме чиновнику излази на сусрет с највећим поштовањем, а за њим слуша како се у разговору грди као човек, који није за то место, чак да га не заслужује, да за њега други раде и да је то место добио заоколишним путевима. У већини таквих случајева, који се, као што рекох, у свакој породици по који