Učitelj

7134 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

пут појаве и ако у блажијем облику и не баш тако отворено према, детету, дете не ће ништа рећи, кад дозна право стање ствари, али ће имати настране појмове о свету и тек ће се мало по мало таложити, а ако се већ и само покад-кад у каквој тешкој прилици помогне лагањем, то ће се брзо опријатељити с мишљу, да се свуда у свету лаже, корачаће, дакле, све даље и даље у лагању без п најмањег душевног потреса,

Ја идем још даље п велим, да су наши друштвени одношаји често такви, да родитељи мисле, како је њихова дужност, да им даду директна упуства, да их поуче, како ће се неистином и лажним понашањем свићи, да у том друштву избегну све сударе. „Не мораш све казати, што мислиш“, учаше једна мати свога сина, када га хтеде да пошље у једно дечје друштво, „јер ће други да те исмеју. И ако ти се тамо по што и недопадне ти ћеш ипак све хвалити, иначе ће те сматрати за неучтиво створење.“

Или се дете научи свему, шта ће одговарати на пштања. Ако те питају, зашто нисам до сада била код њих у посети, а ти реци, да сам била болесна. Не морају онп све да знају о нама.“ И заиста, колико се пута деси, да се дете изговори и изговореном истином доведе своје родитеље или друге људе у тежак положај или га пак друга покварена деца исмеју као неразумна и проста. Па зар се смемо чудити, ако дете на послетку постане „досетљивије“ и увиди, да се истином излаже многим непријатностима2

Сви родитељи, па и ови, који својој деци на овај опшсани начин дају пример и поуку пеистинитога разговора, не желе баш никако, да им деца постану рђави људи. Они се боје, да чују што неваљало о својој деци, они би радије хтели да су у непрестаној опсени, да су њихова деца прави примери за врлину и изазивају често намерно такву опсену. Ја познавах једну матер, чији син хтеде већ да призна учињену погрешку. Али нико не страховаше више од праве истине, до мати сама. ује л' Јово“, рећи ће, „ти ниси то учинио“ ује л да ниси ти“ — продужи даље, кад примети, да ће дете са свим противно да одговори — „ти нисибио то, је л', буди уредно дете и кажи истину, је л да ниси ти!« Шта може да ради дете на све то него да одговори: „нисам“.

Као што ова мати тако рећи примораваше своје дете на лаж, тако се исто нагоне деца на претварање и ако