Učitelj

810 ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

којих је само. један, новопостављени М. П. Богољепов, из средине руских научара, а остали, који су раније то место заузимали, били су из разних других струка. У току помепутог времена били су министри: гроф П. В. Завадовски (1802—1810 год.), гроф А. К. Разумовски до 1816 год., кнез А. Н. Голицин до 1824 г. адмирал А. СО. Шишков до 1828 г. ен. К. А. Ливен до 1838 г, гр. С: С Уваров до 1849 год., кнез П. А. ШиринскиШахматов до 1853 г., А. С. Норов до 1858 г., Е. П. Коволевски до 1861 Та у истој години гр. Е. В. Путјанин, А. В. Головнин до 1866 г., пр ДОРА Толстој до 1880 г., А. А. Сабуров до 1881 год., барон А. П. Николај до 1882 г, и гр. И. Д. Дељанов до 1897 г. Од именованих лица најдуже су били министри: гр. С. С. Уваров (преко 16 година), гроф И. Д. Дељанов (преко 15 година) и Гр. Д. А. Толстој (око 14 година).

0 учит. школама у Француској. Према зак., о учит. школама у Француској, сваки департман треба да има по једну муш. учит. школу, у којој ће се образовати учитељи за дотичин департман. О тога би, по закону, требало да има у Француској 89 мушких учитељеких школа. Ну у ствари има их само 86. Све су ове школе подједнако уређене, са истим програмима, са наставничким особљем једнаке спреме. Сва је разлика у броју њихових ученика, што зависи од величине и насељености појединих депарнмана. Тако н.пр.у учитељској школи у Лилу (северни департман) има по 40 ученика у сваком разреду, у Дижону (деп. Кот-д'ор) по 20, а у Шатору (деп. Ендр) само по 7 ученика. При ступању у учитељску школу морају кандидати да положе пријамни испит, који се зове «Ђгеуећ б/бтепфајге». Кандидати ваља да, буду између 16—19 година. Пријамни испит је двојак, најпре писмен, из Француског језика, рачуна и краснописа; за тим усмен: из Француске грама-

_тике, историје, земљописа, математике, физике, хемије, јестаственице, пезвања и гимнастике. По правилу долазе кандидати за учитељске школе пз виших основних школа (6е0:ез ртипајгев зиремепге5), које одговарају нашим · нижим гимназијама, или аустриским грађанским школама, или реалкама у Немачкој. Многе од ових кандидата спремају учитељи за пријамни испит, и — по уверавању г. Жила Февра, професора учитељске школе диженске, чијој љубазности захваљујем за горње податке — ови кандидати нису лоше спреме. У осталом, кандидати за учитељску школу не морају свршити никаку школу; главно је да покажу довољну спрему на пријамном испиту.

Учеље у Француским учитељским школама траје три године. У њима св предаје по овом наставном програму: ;

1. Психологија, морал и педагогика предају се у 1. години са по 9 часа недељно; у Пи Ш год. такођер по 2 часа недељно;

%. Француски језик са литерагуром: у ЕР год. са по 5 часова, у Џи ЛР год. са по 4 часа нвдељно; | -

3. Општа историја: у сва Три разреда та по 3 часа недељно;

4. Земљопис: у сва три разреда по | час недељно;

5. Краснопис: у 1 год. 2 часа, у П год. 1 час недељно; у Ш год. нема;

6: Од страних језика: немачки, инглески, талијански или: шпански (само по један од ових), у свакој години по 3 часа недељно;

7. Математика: у 1 год. по 3 часа, у Пи Ш1 год. по 4 часа недељно;

8. Физика и Хемија: у Ги М год. по 2 часа, у Ш 3 часа недељно;

9, Јестаственица: по 1 час у свакој години;

10. Цртање и моделисање: сваке године по 4 часа недељно;

,