Učitelj

878 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

путовањем. Био сам у Штетину и Хамбургу, али све бадава! Мени не достаје практичан рад, који сам научио да радим. И ако су ми оставили парче хлеба (милостињу, издржавање) опет не живи човек само за један хлеб! Ја сам научио да живим у кругу младих, одушевљених људи. То јебио мој животни нерв, и ја чисто осећам да не могу без њега опстати. Свему овоме придружује се још и то, што морам живети два месеца у оној кући, у којој ме све опомиње на мој пређашњи рад, где ја сваки дан видим моје пређашње питомце, и јасно примећујем да би они желели што пре опет да буду моји питомци. Сваки звук, сваки покрет, једном речју, све око мене сваки дан зове ме на пређашњи мој рад. Само опаки непријатељи могли ву ме довести у овакав положај.“ =

Са стране клерикала била је у сваком случају само спољашња, Физичка сила. А морални утицај Дистервегов на школу и друштво у опште ни мало није смањен ни после његовог уклањања.

Још већу улогу играло је духовништво у Аустрији до 1848. године. Ево шта веле Бер и Хохенер о положају народних учитеља у тој држави; „Католичко духовништво управљало је неограничено народном школом, а то је било потпуно сагласно са основним пачелима којим се руководила државна политика. Постајали су, истина претписи по којима је духовништво било дужно да шаље извештаје државним властима, да би и оне знале стање народних школа; ну о правом стању школа ништа се није знало, с тога су и предузимане само мање поправке, међу тим главно зло остављато је недирнуто. На учитељима, осим свакодневних задатака лежале су и многе друге спољашње дужности: Он је звонио у цркви при сваком богослужењу, палио и гасио свеће и кандила у цркви, чистио цркву, носио вино, зејтин и прао црквене одежде итд. Стан учитељев и учионица могле су се готово пре назвати шупе и колибе него ли човечјим станом. Парохијски свештеници, који су осим општег управљања школом, имали да предају и закон Божји, готово нису ни завиривали у њу

Предавање у аустријској школи у најбољем случају давало Те неку навику у читању, писању, рачунању, и ништа више. При том сви предмети предавани су у већој мери тенденциозно. Духовништво је представљало у очима деце знатније раднике за народно добро као страшне грешнике, осуђујући их на најжешћа мучења у затвору за упорност према католичком духовништву; а представ= нике духовништва и све мирјане (људе) који су безусловно слушали клир производило је у праведнике, обећавало им срећу на земљи и рај на небу.