Učitelj

ПРОСВЕТНИ ЗАПИ

сник

Укинут рад по подне, У Најц на Сали прошлога лета учинили су покушај у основним и средњим школама да раде само пре подне од 7-—12 сахати. Тај је покушај показао најбоље резултате, и сада су увели ту практику иу зимеком течају, те раде од 8—1 вах. Када се и овај покушај сврши, онда ће се стално утврдити да се само пре подне ради у школама, а тада ће отпасти све оне незгоде и невоље учења, управо мучења деце по подне. Тај је покушај уведен одавно на већим школама у Немачкој. Не би ли се и код нас могло што покушати у овоме правцу, да се види какви ће резултати код нас испасти 2

За размишљање. Неколицина учитеља основних школа у Кте Тејди оклопили ву друштво, да у току извесног броја година, свима својим члановима, саграде здраве а јевтине куће.

Крајње је време да и ми што у томе погледу учинимо, јер са оволиком станарином колика је данас, не може св ни приближно здрав и угодан стан имати, него то корамо да доплаћујемо и из онако оскудне плате наше.

Кад нас и држава неће да, помогне, помогнимо се сами; еклопимо што пре такво друштво, начинимо правила и отпочнимо рад, јер „прегаоцу и Бог помаже,“ а ми се немамо ни у кога више увдати него у сами себе.

Држимо, да је ова идеја, остварљива, и да би ми за неколико година билљ у томе погледу осигурани, само ваља радити.

Нека о овоме промисле другови, па нека нам се јаве, да видимо шта и они мисле, па да отпочнемо рад у томе правцу.

ИЗ ПОЗОРИШТА

Нема сумње, да ће читатеље „учитеља“ интересовати, да по кад-што чују и у своме листу по нешто прочитају о овоме у Србији јединоме љубимчету „Талије“, о Српском Народном Поворишту. Е Решили емо се, да по кад што, у нашем листу, донесемо и вабележимо,

бар оно што је важније, и што држимо да ће и наше другове, који су далеко од. »Храма Талије“ интересовати,

То ево одмах и почињемо.

Свечана представа у спомен дана рођења Јована Ст. Поповића.

Управа Краљевеко- Српског Народног Позоришта, приредила је београђанима. на дан 80. децембра 1898 гол., једно врло лепо и врло ретко уживање.

Тога дана, као успомену на дан рођења, врпског песника и књижевника) Јована Стерије Поповића, приказивана бу први пут у Народном Позоришту два његова комада, две његове комедије: „Зла жена“ џ „Београд некад и сад.“ —

О томе вечеру, о 80. децембру 1898 године у Народном Позоришту, решили смо. зе да две три проговоримо.

Пре, но што се прешло на приказивање Стеријиних комада, био је Пролог, који је написан, приређен и уређен у части славу слављеника Јов. Ст. Поповића. Пролог се дели у два дела. Први је од незнана писца, који се сакрио под три звездице; а други је од повнатога нам песника нашега Брзака. И онога незнанка, и овога нашега Брвака, нека Бог дуго поживи, а од наше им стране хвала! У првом делу Пролога, лица ву: Јован Ст. Поповић, Богиња, практичног живота и Поезија. Позорница је представљала неки врт, у коме се налази младић Стерије, и сам се са собом разговара. Њега је приказивао г. Динуловић. Маска ње-