Učitelj

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ 449

гова била је верна слици пеениковој. Бурног младића занесена лепотом живота, прекида у говору Богиња практичног живота, коју је приказивала г-ђа Гргурова,

Она га зове да пође за њом, Обећава му сласти живота, имање, богаство... Али» срце песниково жуди за нечим другим, ва нечим вишим. И, на једанпут сијну

нека чудна светлост, и показа се Поезија у лицу лепоте девојке. У руци је но-_ сила златну лиру, за којом је куцало младо срце песниково, Стерије је ивненађен опази, и, као невинашце мајци својој, полети јој у наручја, која га, са лицем пуним љупкости и мидине, раширеним рукама прими. Богиња практичног живота би побеђена. Песник јој леђа окрену. Она јадикује за њим, У болу свом, она му прориче награду коју ће као песник добити, и полаже му трнов венад на главу... То је први део Шролога. Опивасмо га онако како га видесмо, како у души својој осећасмо. Други део Пролљога је декламација, коју је декламовао Гг. Гавриловић Он је декламовао од срца оно, што је Брвак из срца изводио. Позорница је била, један табло, на ком беше близу стотине душа. Све су то Срби из евију српских крајева. Њима је Стерије писао и певао. Њих је описивао и опевао... Не знљ човек где пре да погледа, на чему поглед да заустави... У фђедини је стајала слика песника Јов. Ст. Поповића окићена цвећем, Г. Гавриловић, евршивши декламацију, положио је пред слику лаворов венац у знак признања песнику и славље_ нику. По евршетку Пролога, отпочета је предетава, Прво је приказивана „Зла жена“, а после „Беоврад некад ц сад“. Далеко би отишли, кад би, како је то већ „критичарски“ ред, излагали и садржину самих комада. Стеријина су дела штампана, па их сваки писмен може прочитати. Овде можемо, а и ред је да кажемо хвала чика Илији, који нам је, ванредно лепо, приказао Стеријиног Срету чизмара. Особиту хвалу заслужила је пак г-ђица Миљковићева, Она је тога вечера занела публику, како својом лепом и природном игром, тако исто и дивним певањем и свирањем на гласовиру. Баба--Јовановићка, заслужила је опет, да скинемо капу, и да је пољубимо у руку. Још нешто. Љубитељи музике имали су прилике, да овога вечера, чују композиције, од пре равно 40 година. Поред осталога, тога је вечера, поворишни оркестар, шрви пут свирао „Чувствовање српског народа“ спевао Ђ. Малетић, које је 1859 године компоновао Јовиф Шлезинтер. За тим је, такође први пут, оркестар свирао: Марш „Три Српска Краља“ пи „Боже дару) многа љета“, такође композиције Шлевингера. Нека је хвала и позоришној управи. Ми смо овога вечера отишли кући потпуно взадовољни, а и поворишна каса, била је без сумње задовољна, јер је позоришите било“ дупке пуно света, у Мих. Сретеновић.

Школски музеј у Београду. Српском Школском Музеју изволели су по слати: Краљевско талијанско министарство просвете преко свога посланства у Београду 90 ком. књига уџбеника талијанских школа. Г. Јан Дик учитељ из Краловице у Чешкој 11 свезака цртанака ђака основних и 100 пртанака ђака чешких грађанских школа, Г. Јов, Мишковић ђенерал ва спомен свога преминулог јединца Војина, послао је лепо повезане дечје листове: Невен, Голуб, Српче, М Србадију, за неколико година и листове Тежак и Школски и Наставнички Вјесник. Г. г. М. Стојшић проф. Ц. Радојичић, Љ. Јанковић, М,. Накић учитељи и М. Протић ботовлов, послали су разне књиге, уџбенике и ђачке радове, а г.г. 4, Вучићевић и М. Марјановић учитељи, преко 30 разних модела сеоских справа и алата, радова својих ђака. Свима овим дароваоцима управа Музеја, изјављује најтоплију захвалност.

УЧИТЕЉ | | 95