Učitelj

РУЧНИ РАД И ПОЉСКА ПРИВРЕДА У основној школи 581

Посматрајући данас резултате које нам је дало наше досадашње школовање, налазимо да је амерички Философ (Дрепер) у праву кад каже: да нације за себе пролазе све мене кроз које је прошло човештво. И оне морају да прођу кроз све оне заблуде; јер се тек на најобразованијем ступњу народа и индивидуе користе и поучавају туђим погрешкама. И творци нашега просветног система, решили су олако проблему васпитања, дајући умноме „развијању “ако се тако може назвати, првенство. Разлози су отприлике ови: Људима — односно деци — све је у свету чудно и непознато! Они не разумеју природу и њен живот, њих не занимају појаве природне и друштвене; треба народу „отворити очи“, да све пази, о свачему мисли, а што не схвата да му се како тако објасни... Народ је сујеверав; треба развити разум толико, да он сам тражи истине, а ако их не нађе ми ћемо му „на веру“ казивати. Земља, површина њена, унутрашњост; небо, звезде, па још даље горе, појаве у ваздуху ит. д., све, све то треба свет да зна да би колико било измакао од својих дивљих рођака и био срећан! Осећа ли свет срећу и без знања, о томе, не! то не може бити! А ако заиста тако мисли, онда он још не зна шта је то срећа !... Једном речи треба, цео народ да окуси од плодова филосоије !... Тако су идеалисали творци наших осн. школа, а такви су у главноме погледи и данашњих заступника нашег просветнога програма, као да се тим свезнањем и полутанством може заиста народ усрећити!!... А да ли је се ко бринуо о раду и производњи намирница животних, где питање „о хлебу“ сачињава центар То није било потребно, јер је то све народ стварао, и само му је философија недостајала па да буде срећан... Ну оканимо се сада нападања на такав систем, јер би нам се могло пребацити да дирамо у старца који већ тихо шапуће: „Сада прими, Боже, слугу твојега“... Нека резултати овога система школовања који је

УЧИТЕЉ ; 34