Učitelj

РУЧНИ РАД И ПОЉРКА ПРИВРЕДА У ОРНОВНОЈ школи 585

И баш зато треба њихна мишљења сузбијати у нормалне границе; јер није једанпут случај, да што већа 1 мера брзине, веће и кајање...

И да не признајемо силом нам се намеће Факат, да је наш народ заостао иза неких народа у погледу културноме. Ништа нам сад неће помоћи неоспорна истина, да би ми данас много културнији били да се нисмо препали странб „културе, те, не имајући је код себе, потрчали на страну раширених руку и довлачили и примали, и пре као и данас, и што нам треба и што не треба. Данас је стање такво, да без страних производа не можемо, или би се морали много ограничити у жељама. А ово опет могу појединци, што нема великога значаја за целину. Није мањи преврат учинила и „умна“ поплава : страни обичаји, језици, литература, мишљења и погледи на свет и т. д., што целокупном нашем напретку (боље роби назатку) даје неки космополитски НАВаНљОВ ПА АРМ политизам анатемишу скоро сви, па и највернији претставници космополитеке културе и просвете наше... У оваквом стању, које је за нас од много веће штете но од користи, педагози наши, по угледу на педагоге других народа; подухватају се смелога посла: да реше т. зв. „друштвено питање“ економско и Финансиско, обећавајући благостање, подизање индустрије ит. д., — увођењем Ручног рада у осн. школе! Кад би се у изгледу заиста имали такви огромни успеси, ми не би били против, но би се много радовали! его, као год што обећања твораца и приврженика данашњег система школског, да ће донети срећу и благостање народу остадоше на празно, исто ће тако остати покушаји, да се Ручним радом реши економско питање. Оваки напредак у оном смислу како га следбеници Ручног рада разумеју, значио би назадак и трошење готовине на сумњиве позније добитке... Овако једнострано решење наших економских неприлика, добро ће бити ако