Učitelj

584 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ по педагошким упутима, те да га никакви утицаји доцније не промене! Али, сада се хоће у школу и разноврсни радови који вежбају тело васпитаника — и ако не баш „свестрано“ — и поједине органе његове да производе и тиме се навикавају на рад, којиће им бити најјачи штит од невоља и беда, а у исто време од многих порока и страсти. Ну, одмах морамо, признати, да се наше мишљење у многоме не подудара с правцем којим иду наши просветни раденици у питању о Ручноме раду и Пољ. привреди. Код нассу то блага и пријатна срества за одмор и забаву после школекога рада, и нужни упути за бољу економију домаћу, — код ових су то управо занатске радионице и неко Философисање о производњи и расту биља! Па, и ако се следбеници Ручнога рада и привреде труде, да у апетракцији одвоје оно што се у ствари одвојити не да, т. ј. да производњу усредсреде само око уживања у раду,а не у оној ствари што ће се добити, опет, материјалистички характер је неопходна последица. Јер, оно што се произведе — изузев случај бесмисленог упронашћавања материјала — или ће се као сувишак продати 'ако има коме (пошто би се то свуда, или бар на много места израђивало), или ће се задржати за своју, личну корист. И у првом и у другом случају материјалистички дух је нужна последица, која не зависи од воље наставникове, па макар колико се ми трудили да тој производњи дамо само васпитни характер.

Кад емо почели са Ручнимрадом, хајд мо с њимедо краја, те да покажемо како се он схвата, има ли оправдања такво "схватање, и, како се питање о томе мора у практици решшити, ако нисмо, ради да доцније генерације муку имају око обарања погрешака својих претходника.

Не треба сумњати у патриотизам заступника Ручнога рада. Сви су они потпуно уверени, да својој отачбини чине велике услуге ако делају на увођењу Ручног рада у школе.