Učitelj

62: | РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ · о

и других верских списа из времена реформације није се могао јаче одомаћити у народу, а и она мала књига, писаних народним језиком, спалише језујите 1600 године. у

Прве школе у словиначкој Штајерској биле су тако строго не-

мачке, да словиначко дете није смело у школи ви пошто проговорити својим матерњим језиком, иначе је због тога строго кажњавано. Наставни су предмети сви предавани на немачком језику, па чак и веронаука. Тако се словиначко дете од ране младости напајало немачким духом. И те и таке мучионице трајале су у Штајерској све док не дође за владику чувени словиначки родољуб Ант. Март. Сложшка који се с правом може назвати основаоцем словиначких, нарочито педељних школа, за које је сам написао потребне улбенике.

Но те поправљене прилике на пољу народнога школовања биле су одвећ кратка века, трајале су само за живота Сломшкова (умро концем 1962 године)а после његове смрти у словиначким школама опет овлада потпуна тама.

У тим тако званим утраквистичким школама само у првом и другом разреду допуштено је учитељу споразумевати се с децом њиховим матерњим језиком. У четвртом је разреду пстина словиначки језик наставни предмет, ама се предаје као од беде и само са два часа недељно. Тако на тај начин семе посејано у срцу словиначке омладине донови род непријатељу, јер деца словиначких родитеља навикнута од ране младости на немачки језик, остају му верна и по свршетку школе, када се задржавају махом код својих кућа, пошто не находе хлеб међу Немцима.

У Штајерској има тих утраквистичких школа 274, осим тога ту су још и две школе немачког Шулферајна, који их у свему о своме трошку издржава, а на стотину учитеља у самој Штајерској добијају из његових средстава велики месечни додатак. Осим тога има и неколико приправних школа за недораслу децу. Те школе године 1892 походило је 64.017 деце. Целокупан број деце обавезне за нахођење школе био је у тој години 70.568, дакле остало је бев школске обуке 6546 деце. :

И у Корутанској Шулерајн издржава и помаже на стотину школа, што се види из годишњих извештаја његових, а све у томе циљу, да с године у годину отме и одроди што већи број деце словиначке народности п преведе на немачку страну. |

Учитељи у слов. Штајерској јесу на више места по народно“ сти Словинци, ама по родољубљу ни приближно нису оно, што су њихове колеге у Чешкој. Једини учитељски часопис „ Попотњик“, ма