Učitelj

___БЊИЖЕВНОСТ 1. 749

ћином црвену са зеленом и сивом : они, дакле, немају осетљивости према црвеној и зеленој боји. За тим опет има и тога да једни не разликују отворено црвено од затворено зеленог, а други опет, затворено црвено од отворено зеленог. Из чега излази, да је у првом злучају мрежаница неосетљивија према црвеној светлости, а у другом случају да је мање осетљива према зеленој светлости од црвене. За прве се каже да су слепи према. црвеном, а за друге према зељеном. Мното је ређе слепило према љубичастом, тде плаво и жуто могу разликовати само по њиховој јасности, иначе мешају са зеленим. Даље о овоме марочито: Тита: Те Етрр. а. Глећег ита дет Катђеп, РЉЛ. Ота. 4. Ва.; Котвећтат: Вептаде гит Каттзв дет Катетфитаћен, 8 Ва; Е. Нетту: Птетвисћитд еутез Тоћа] Катфепуутает, Реза Атећјо тист Рђузоћ. 49. Ва.

Прим 3. На основу закона о мешању боја, као и т. зв. слепила према бојама, поставили су физичари Јунг и Хелмтоли теорију о осећају боја, која је њиховим именом прозвана, Из мешања боја излази, да су три боје основне, да су, дакле, црвена, зелена и љубичаста савршено довољне, па да се произведу све могуће боје. Код слепоће према бојама, изгледа да увек оскудева, осетљивост према једној од ових основних боја. За то су оба научника узела да на мрежњачи имаде влакана живаца од три врсте и то за осећаје црвенога, зеленог и љубичастог. Из мешавине или интерференције од ова три осећаја произлазе осећаји за све боје, а код далтонизма је свакад једна од овиг група узета. Ова је теорија доста несиљурна, често пута је била примана, али је се мото ита 8 равала. Она има ту ману, што би по њој и осећај светлог и там: ног морао бити резултат комбинованог дејства боја, а томе противуречи с једне стране генетички развитак чула вида, по чему знамо да осећај разликовања светлости предходи осећају боја, а е друге стране опет, што су делови по странама мрежанице и код потпуно развијеног ока неосетљиви према бојама, али су осетљиви према разликовању светлости. За то је вероватније узети, да је осетљивост према безбојној светлости везана за неке друге физичке елементе од осећаја за боју, или да је физиолошки процес, изазван безбојном светлошћу, дат код сваког светлосног надражаја и да се има само да веже са надражајем од обојене светлости. — Упоредити Рћуз. Рвусћојодје од Жила Т стр. 500 — Нема потребе даље, узимати за поједине боје или чак т ва основне, нарочите органе, јер се даје лако замислити, како исти живчани елементи разрешавају