Učitelj

886 ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

ваће разне поруке ако би их имали. Боравак у Паризу утврђен је на две недеље. За то време друштво ће ставити свакоме на равположење тумача, који вна руски и Француски, а тако исто и: нарочите специјалисте људе, који ће бити на услузи за рад свестранијег прегледа и објашњења ивложбе. Друштво ће учинити и два излета, један по Паризу и један у Версаљ у пратњи вештих пратилаца. И најпосле, сваки је учасник за време путовања оситуран друштвом од несрећних. случајева на суму од 5000 Фр. Друштво је у велико отпочело свој рад.

Шеегртеке школе. — У Хрватској и Славонији било је 18878 школ. године 85 шегртеких школа са 4.665 шегрта-ученика и 806 учитеља. Њихово издржавање стало је 89:988:90 Фор.

Школски Музеј у Београду. — За последња два месеца умножио је Штколеки Музеј своје збирке прилозима, које су изволели послати:

Министарство просвете нове школске законе и наставне програме, државна штампарија наша по 10 ком. од 14 равних пређашњих учбеника основних школа. црногорска државна штампарија сва своја издања школских књига, књижаре: Браће Павловића у Нишу, Мих. Костића у Пожаревцу, Мите Стајића и В. Валожића у Београду своја издања школских и дечјих књига, управа главног савеза земљорадничких задруга своја издања, правила и Формуларе, Матица Српска преко 160 књига својих Летописа и књига за народ, Пихлерова Фирма из Беча збирку среетава за дечја забавишта, г. г. И. Мартиновић учитељ у Панчеву, Гг. Вуксан учитељ у Славонији, Д. Ј. Соколовић, М. Јовић, М. Сретеновић, М. Станојевић и Ј. Јовановић учитељи у Београду, издања својих књига и листова, г. Л. Лазаревић проф. своје две књиге, г. М. Велицки учитељ у Београду модел споменика на Врачару. |

Хвала евима! Желели бисмо да се и други на ове угледају.

Управа Школског Музеја разаслала је пре неки дан свима учитељима и школским надворницима у Србији молбу са опширнијим објашњењем, шта би ко могао спремати и шиљати Школском Музеју. Надамо се, да ће се сваки одазвати овом позиву и потпомоћи ову корисну нашу проесветну установу.

Какво (1

Реферати о домаћим књигама.

Педагогика изложио Љуб. М. Протић. Крагујевац. " Штампарија Андре Јовановића. 1899. Цена 1 динар.

> » % У нас није обичај да писци приказују своје списе, већ пишу књижевне огласе, предговоре, читају похвале за свој рад или одговарају на критике, кад им се не допадну.