Učitelj

а и ПИ

0Е ико јима не смеју се разумети ученици, који скоро ништа не би знали, јер таквих ученика не сме и не може бити у доброј школи. Под најслабијима имају се разумети они ученици, који се де Тасјо умно најспорије развијају, али који ипак редовно уче и прате наставу, и који имају у себи минимум знања, које се тражи у једном разреду.

Све ове напомене, што смо их навели у анализи, важе за рад у народним, основним школама...

3. Синтеза (Казивање и изношење нове грађе).

Пошто је круг ученичких мисли тако припремљен, да се у њему разбудило очекивање, и да се можемо надати живом учешћу и примању знања, онда почиње у предавању нова радња, која се зове синтеза, и која овде значи то исто што и казивање новога знања. Често пута је наставна грађа у синтези тако велика, да кад бисмо је од један пут казали ученицима, не би могла бити потпуно примљена и усвојена, и стапање или спајање новога знања са старим било би непоуздано и лабаво. Ученици се не смеју претрпати наставном грађом, па се е тога "она мора рашчланити и у одељке поделити. Оваки мањи или већи одељци потребни су за саму свест ученичку, да, би се ученик могао одморити по свршетку сваког одељка и прегледати у целини оно, што је пређено у томе одељку. Ови одморци могу се често шута врло згодно обележити

(факсирати, утврдити) на школској табли главним појмовима. Овако радећи могу се на свршетку целога посла сви пређени одељци спојити у једну целину џ та се целина може добро ехватити и разумети. интеза се може вршити на разне начине, мењајући се према добу ученичком и према самој врсти наставне грађе. Тако н, пр. синтеза може бити неки пут само у томе да се ученицима на табли напише облик некога слова, (непознатога)); или може бити посматрање некога предмета, причање или читање какве историје или приче; разговор о каквој биљци,