Učitelj

1 ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ 878

цртање тока неке реке на школској табли, извођење каквог, опита, разрешавање каквог сложеног рачунског. задатка, итд. Ако је анализа (припрема) изведена правилно, примање и усвајање (синтеза) новога знања мора ићи поуздано и лако. Предавање је обично у облику разговора, у коме наставник оставља ученику што већу слободу у исказивању мисли, помажући му местимице згодним питањима тако, да сам ученик може и мора самостално размишљати. Таква су питања на пример: Па шта ће онда бити > Шта још недостаје Шта нам ваља сада радити>2 итд. На овај начин велики део наставне грађе постаје права и трајна својина ученичког духа, јер је ту својину сам ученик стекао радњом свога сопственог духа. Предавање новога знања треба увек да се сврши општим прегледом целине, понављањем и памћењем онога што је најглавније. Ученик треба да дође до таквог стања, да се сам удуби у наставну грађу.

С поделом наставне грађе у мање или веће одељке не треба ићи у крајност. Не треба наставну грађу цепкати и ситнити тако, да се преглед целине изгуби. У овоме се данас много греши. Мањи чланци у читанци, поједини одељци из рачуна, не треба никако ни да се цепају у одељке, него их треба одмах прелазити као целине, (н. пр. у П р. може се читаначки чланак „Вук и човек“ узети као целина). И код сложеније и веће наставне грађе не треба правити више од три, највише четири одељка. Што год је више одељака од четири, наставна грађа постаје ученику све тежа за поимање, и он није већ више у стању да је споји у своме духу у једну целину. Нарочито се противу овога правила греши у повећим читаначким чланцима, кад се они исецкају на много комада тако, да се утисак целине изгуби због многих споредних одељака и пододељака. Од трајне вредности само су најглавније мисли и на њих треба и обраћати највећу пажњу.